Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 24

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

јекове непрекидно, свједочећп поетојано о пстини, чувајући вијерно залог, који јој је повјерен. Исус Христос, који њоме управља, заодјенуо ју је видљивијем знацима, и сва одвајања, која су се догађала у црквама, била су допуштена, да би свједочанство васељенске цркве јаче засјало". У даљем току тога одијељка, писац расправља и доказује, да та васељенска црква може бити уочена и потврђена тиме: а) што у свијету постоје данас три цркве апостолског поријекла, и то грчка, латинска и јерменска црква, којијем је свима заједничкп корјен, од кога се јерменска црква, као ћерка грчке цркве, одвојила у У. вијеку, а латинска црква у IX. вијеку; б.) што су све три те цркве у IV. вијеку састављале у свему једну цркву, а тако исто и грчка са латинском до УШ. вијека; в.) што учење, које сада исповиједају грчка и латинска црква, није мдађа од УШ. вијека, јер иза диобе није могла једна другој нпшта позајмити, нарочито услијед оног мучног располозкења у сношајима тијех двију цркава, и што учење, које сада исповиједа грчка, римска и јерменска црква, нпје млађе од IV. впјека, јер од тога времена није могла ова пошљедна ништа позајмшж онијем првпма, а тако исто нп грчка црква није могла од IX. вијека нпшта позајмити од латинске, као год што ни јерменска црква од грчке поелије халкидонског сабора; г.) што је учење грчке и јерменске цркве једно п исто, па с тога оне данас претстављају онакову цркву, каква је била у своме јединству у IV. впјеку, и каква је још и у VIII. вијеку била и на западу, чему су у неколико доказом и саме секте Јаковита и Несторијанаца, које су потпуно сложне с грчком и јерменском црквом, па и с латинском до IX. впјека, а нарочито још ђурђијанска црква, која је од свиЈех других одвојена од V. вијека, а сложна је са грчком и јерменском црквом, по чему онда грчка 1 ), јерменска и ђурђијанска (грузинска) црква, па и лашинска до IX. вијека, ТГретастаављају цркву мученика, која је била само аиостолска, и црква Исуса Хр>иста ; •— а све те околности јасно показују, како се „постојани и свеопшти глас ХрипЉанске цркве јасно разумије, и сваки Хришћанин може ласно наЛи у томе гласу, и ') Грчкој цркви ваља додаги још н српеку, бугарску, руску и румуњску цркву, које су од постања свога, никнувши из крила оне прве цргсве, бпде такође вазда лретставнице чистог православија.

његовом шсшојаном и свеотитем свједочансшву правило своје вјере и . Довршујући своје разлагањс о правнлу вјере, писац закључује овијем значајним п дубоким научним тврдњама: „Истинска је црква Исуса Христа видљива; она није ограничена ни временом ни мјестом; њезино је својство васељеност или свеопћност. као битно одлпчије, које доказу]е, да је апостолска. Она данас живи животом, каквијем је живјела у времена апостолска, и њезин је глас вазда један псти. Она опстоји, говори и ради пред нашијем очима. Она је биће морално, које се вијековима продуљује, и води нас непрекидном пријемношћу управо к Исусу Христу. Она свијетли усред свијета, као кула свијетљиља. Она нема потребе, да се удубљава у разбирагБе текстова, да би констатовала своје постојано и свеопће свједочанство. Она живи п говори". „Учење, које смо предузели да изложимо, било је заједничко црквама, грчкој и латинској у осмом вијеку, и које исповиједају још н сада апостолске цркве, грчка, јерменска и ђурђијанска. Тако је то учење, учење првобптне цркве до четвртога вијека". „Из тога закључујемо, да је само то учење било апостолско, и да су и сада цркве: грчкоруска 1 ), ј^рменска и ђурђијанска, вијерне претставнице истпнске цркве Христове. Цошто је то тако, онда не може бижи иошиун ХришИанин или иравославни, ко није. у вези с њима а . X додатку пстога приступа, писац је у лаком и прегледном, па ипак потпуном и језгровитом еадржају означио разлпке, које постоје у западним хрпшћанским црквама у погледу „правила вјере", и противности у њиховом исповиједању према учењу православЕте источне цркве. Он тамо у засебнијем одијељцима понајприје износи: како је римска црква све до XVI. вијека признавала за правило вјере постојано и свеопште свј едочанство цијеле цркве, а тада успоставила раширење папске власти, којом римски епископ по божијем праву усредсређује у себи цијелу Цркву, па је услијед тога непогријешиви тумач откривенога учења, било писанога, или пренесенога у предањима; доказује неоснованост таковог исповиједања, које је очеЈ ), Преводилаи, придодаје на овоме мјесту још и автокеФалне православне цркве, српску и румуњску.