Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 28

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

степен архиЈерејског достОЈанства, тад извиЈе се на лаганим крилима и стаде прелијетати по свима крајевима тад пространог српског царства. Свети Сава за кратко вриЈ - еме уреди српску државу. Ће год што потребито и манкало бјеше он поставп и подмири, било: владике, свештенике, манастире, цркве ил школе, и остало све, што његовом милом народу оскудно бјеше. Светитељ Сава тад положи темељ и српеким школама,који се нпкад више срушити неће, докле тече и једног правог Србпна и Српкиње. Тад и манастирп српски достигоше врхунад свој ", у њима бЈ 'еше за нас сви факултети, све медецине и сва права. Видите браћо, као год што светитељ наш Сава прегну свима свој'им силама, те неуморно радиЈ - аше за нас — свој ' српски народ, тако псто дужни смо п ми, да свима нашпм слабим силама прегнемо те да сложно као браћа радимо на нашем добру, срећи и будућности. У свима нашпм подузећима и у сваком нашем понајмањем раду, треба да нам је идеад светитељ Сава. Угледајмо ее на нашег светитеља Саву, те и ми љубпмо: српске манастпре, српске цркве и тппе миле нам српске школе! Ах српске школе ! Пуна ли су уста кад речем школа! Запитајмо се а шта је то српска школа ? Видили смо мало час, у ком смо степену изображена стајали, какви смо школа имали, и како смо учили; а данас — данас кад смо стекли и имамо чисто милу нам народну школу. заиста онда, праведно ј 'е да знамо и шта је српска школа. Српска школа није ништа друго, нег оно српско мјесто, гдје се српска младеж — млади Српчићи и Српкињице уче, васпитаЈ 'у и изображаваЈ'у, а све у српском духу. Ето штаје српска пткола! Важност српске школе, потиче из самог предмета, а ево видите како. чика Змај у својој пјесмп „Дижите школе" вели: „Знање је свЈ - етлост, знање је моћ, учимо браћо и дан и ноћ". Према потреби знања може се мјерити и важност школе, јер од куд се добија знање ако не из школе. Па зато баш чика Змај у истој својој пјесми пјева даље : „дижите школе дјеца нас моле, јер имали горег

срма и стида, нег не дати своме чаду вида" ? Од вајкада истицала се је и потреба за српском школом а према потреби, наравски истицала се је и важност. Па онда, кад Ј *е то све тако и кад ми самп очима видимо и признајемо, шта онда можемо да речемо о нашим школама у данашње вријеме — у вријеме деветнаестог виј 'ека, вијека просвећенога? Шта ћемо да речемо само нам се каже. Школа Ј - е Србину највиши аманет бпла а особпти аманет од нашег светитеља Саве, коју нам српску шкоду, свој браћп СрбадиЈ'и у аманет предаде, да Ј *у свету и неповријеђену очувамо. Кад знамо, шта је то српска школа и какву корист даје, онда питам ја вас: какви смо ми и какви требамо да смо на спрам наших милих нам школа? Ја мислнм а и позитивно држим, да кад наша школа потпуно своју дужност врши на спрам нас односно на спрам наше младежи, праведно би било да и ми сви више обратимо пажњу на нашу школу, јер не само што нас дужност на то веже, него и данашњи дух времена то од нас изиекује. Па бацимо на страну све, оетавимо и дужност, и дух времена, ал' шта ћеш, кад нас заппта наш светитељ Сава, шта се ради и како се чува његов аманет? Шта ћемо онда? Та морамо сви ћутати и очи к земљи оборитп, Ј - ер крпв се крије а прав се смије. Питам вас: да ли који од вас врши свој'у дужност, која се по праву изискивати може ? Да ли је коЈ *ем на уму та српсгса школа, па да је се сјети и посјети ? Да ли који кад завири у школу, па да види, шта се тамо ради у том аманету светитеља Саве? Шта ради српска младеж? и како наиредује и учп ? Каквим духсм та српска школа дише? Да ли кој'и учитеља обиђе, па га упита, како си учо, шта ти фали и да ли што год школп треба ? Знам, на сва ова питања моја, нећете ми одговорити, јер неможете, а да вас пптам које-чему другом, што потребито није, одговор би ту био и не би се дуго мислили. Видите браћо ! Да ли оваким нашим радом поступком идемо на срећу наше школе ? Да ли нашим радом и поступком идемо на то да нашу школу осигурамо и њезнн темељ утврдимо? Да ли оваким нашим радом и посгупком идемо сами себи на ерећу и будућност нашу? Не! Ми, оваким нашим радом и немаром идемо и радимо на уштрб наше школе, на не-