Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 34

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Источник" од .1887 године, број 2. страна 29) наредила свештенству Дабро-босанске Епархије: „да се ниједан свештеник не усуда црквене иконе ма од које иодозриве стране оне долазиле, прије примити и у цркву унијети, бев благослова архијерејског, а тако исто ни друге ствари"". Такође другом окружницом духовна је власт од 1.априла 1888. године, број 470 (вифи лист „Д Б. Источник" од 1888., број 6., страна 91.) упозорила свештенство, црквене општине п народ, да не примају неправославне иконе, и топло им препоручила: Ћ да у будуће нико не купује иконе, на којима не буде иечат АЕ, М. Консисшорије". Почем се још и сад протурују у наш народ неправославне иконе, и у цркве, и'у домове православне уносе, — то смо нашли за нужно и потребно и овим начином поред горњих окружница, да упозоримо пречасно свештенство и благочестиви народ, да не купује неправославне иконе, које не одговарају духу ни учењу православне хришћанске цркве, и да свештеннци не дозвољавају, да се ове у пркве и у домове српске уносе, нити да их освештавају, на којима не буде одобрења и печата надлежне духовне власти. Свештеници! Са више страна имамо позитивних извјештаја, да се неправославне иконе виђају чешће пута по многим мјестима у Босни и Херцеговини, па шта више и у црквама и домовима православним, и неки продају их по доста јефтину цијену, па и на мјесечно одплаћивање, као и друге ствари црквене, и свијет их купује једно за то, што су јевтине, а друго што су на хартијама и платну асивим бојама израђене, и што имају лијепе позлаћене оквире. Овакових икона има код нас у Босни и Херцаговини у више дућана, код наших и иновјерних. А више пута протурају их разни мнсионари иреко књижара, трговаца — интерешчија, и агената својих, и продају их под именом православних : руских и грчких пкона. На тим неправославним иконама, светитељи су векином без браде, обријани, или ако имају браду, она је кратка, потејечена ; а православни светитељи (осим авђелских ликова, "Богоматере, и других) имаЈу сви обичну браду ; неправославни су светитељи на врх главс обријани, а православни нијесу; неправославни светитељп

пзгледају више као ритерн — јунаци, а православни су обратно са крсгом, гранчицом. свпјећом, књигом, или палицом у руци; неправославни еу светитељи већином млади, лијепи, угојени и румена лица, а православни су озбиљни, сувоњави, блиједи, побожни и смјерни ; неправославне су иконе потписане латинеким и њемачким језиком, и другим некаквим ппсмешша а православне словенскпм, или грчким језиком. Такође неправославне су и оне иконе на којнма етоји непотпун натпис, као: „Сти Никш ии и , „Стн Ишлн", „Стн Ствфг", и т. д.; а осим тога неправославна је и она пкона, која има и потпун наслов исписан ћирилицом, или словенским језиком, и ако је испод тога по дну, латиннцом пли њемачким писмом што год испнсано, или штампано, и ако стоји: „доз. ценз. Лћкокг", и т. д., и то је неправославно. Налуђерска швола у Фрушкој Гори. У манастпру Опову. прослављена је дана 12. декем. једна српска културна свечаност, т. ј. свечано је отворена калуђерска школа у овом манастиру, у задужбини српској. Овој свсчаности српскога народа прпсуствовало је Нзегово блаженство патрпјарх Георгнје Бранковић, који је осветпо и отворио новозасновану калуђерску школу у присуству г настојатеља свију фрушко-горекијех мапастира, преставника оностранијех просвјетнијех српскијех завода, велпког броја свештеника обојега чина и многобројног народа. Поред осталих присуствовали су изасланици калуђерског реда из.краљевине Србије. Го.сп. Георгије, патријарх, лијепом бесједом прогласио је калуђерску шквлу за отворену, истакнувши њен религиозно-нросвјетни значај за српски народ и за православ.не, и препоручио нови завод ревности његових наставника. ученика и свијех искренијех иријатеља православља и Српства. Прилпком ове свечаности била је служба Божја, на којој је вриједни и родољубиви г. протосинђел 0. Исак Дошен пропзведен од патријарха за архимандрита и утврђен за управитеља калуђерске школе. II он је изговорио значајну бесједу о важности и користи калу- ( ђерске школе, и тако исто и сви су говорници истакли важност и поздравили ову корисну установу по православље и Српство.