Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 264

Б-.Х ИСТОЧНИК

Св. 7

трудног и за милионе људи спасоносног живота, у свом манастнру, блнзу Мадрида г . не нримивши ни сана епископскога, ннти у опште икакве награде, којнма га хтједе обасути крал, и влада. Код нас је хвала Богу слобода у сваком погледу. Мн можемо исповиједати слободно свету вјеру православну и народност српску, алн још влада по гдје гдје снротиња душевна, тама незнања, у којој живи на хиљаде наше млађе браће. Они очекују свјетлостп и, хвала Богу, већом и племенитијом свјетлости него прије свијетли сада црква и школа и поука добријех људи има пространо зем.мште за неуморнн рад. Само у учењу не заборављајмо ријечи Боговидца Мојсеја: ,.// нека ове ријечи, које ти ја заиовиједам данас, буђу у ерцу твом, у души гивојој; и често их напомињи синовима својим и говори о њима, кад сједиш у ку&и сво/ој и кад идеги пушем, кад лијежеш и кад устајеш" (Второз. VI. 6—8). 20. Мирољубивост. Међу блаженстима, која је Спасптел» наш Исус Христос показао човјеку налази се и мирољибивост: „Ндджени л\и= ј ,откорцк1, акш т'|'и скшобс ПожУи 1кцнк8гса " Мир (одсуство сваког непријатељства према кому год) велики је Божији дар, велика је срећа. С тога је још у давна времена ушло у обичај особито код источнијех народа, поздрављати јодап другога са жељом мира. Спасптељ је заповједио Апостолима, да, улазећп у куће ради нроповједн, поздраве укућане са миром (Мат. 10. 12). Прије одласка снога к Оцу небесному, оставио је он људнма мпр свој (Јов. 14. 27), а миром је поздравио миле ученике своје послије васкрсења (Јов 20, 19). Већ то једно доста је, да се види, како је важан по човјека

мпр. С тога није ни апостол Павле узалуд непрестано говорпо хрншћаннма: „ ако је могуЛе, колико до вас стаоји, имајте мир са свијем људима ". (Рим. 12, 18). Јао! људи не елушају заповиједи светпјех. Ногледајте па живот људски, колико је ту непрпјатељства, колико уврједа ближњега, колико тврдокорности, гонења п страдања! Укротптп лава п тигра лакше је, него хрђава човјека. ГЈодај му хл.еба, он ће се бацпти на тебе каменом; за лпјепу ријеч он ће ти платити клеветом, и укаљаће твоје добро име. Још за вријеме земног живота Исуса Христа били су зли „породи аспидинн" (Мат. 12, 34) и апостол Павле тужн се у својој посланици Тимотеју (2. Тнм. 4. 14) на Александра, „ковача", којп му много зла учнни. Апостол савјетује Тпмотеју да се и он чува од њега, за то му и, пише: .,ако је могуИс^ имати мир са свима јер је држање мира често немогуће. А за што? За то, јер сваки човјок не зна владатн над својпм страстима и допушта да оне владају над њим. Има природа. које постојно траже напасти, не могу живити мирно. У мојој парохијн бпо сам свједоком страшне свађе између два сељака. Љубопитљив, шта је узрок њиховој свађи, дознадох: свадљивци бијаху рођена браћа, отац њихов прпмјеран хришћанип и добар господар, васпитао је своја два спна у страху Божијем, у његовој породнцн пладао је свети мпр Божји. Синови се оженише и отац, знајући њпхову мнрну нарав, пред смрт своју у духовној опоруци раздијели међу њих своје имање по полак. Три године живпше браћа мирно, но четврФе године млађи брат стаде ппјанчити и чинити старијему брату разне пакости за то, што га је овај подсјећао на опоруку очеву да живи тријезно. С ракијом усели