Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 319

Лука МилошевиЂ, парох пискавички, протопрезвитерата бањалучког.

У 58 год. живота свога, послије кратког седмодневног боловања, преселио се у вјечност 18. јуна 1894., а 19. јуна у један сат послије подне уз велико саучешће његових парохијана, тијело његово донешено је до ивањске цркве, гдје је опојано у цркви од протопрезвитера Вида Ковачевића, пароха бањалучког, Јована Новаковића, пароха бистричког, Јована Јелића пароха градинског и Петра Зрнића, пароха бистричког (протопрезвитерата приједорског). Г1о свршеном опијелу изговорио је прото Ковачевић надгробно слово, истакнувши у истом побожност, скромнос.т и друге врлине покојникове. Покојни «Лука Милошевић рођен је у селу Пискавицама (протопрезвитерат бањалучки), од родитеља Јове и Стојке Милошевића, тезкака, 1836. године. Основну школу учио је у Барвалуци, а нешто и у Приједору. Сва његова наука био је буквар, часловац и псалтир, дочим у оно вријеме у Боснп није већих школа нп било. За свештеника произведен је год. 1867. у манастиру Гомионици од митрополита Игњатија II, (који је у Бањојлуци преминуо 1868.). Свештеник Лука Милошевнћ није одмах у почетку имао своје сталне парохије, него је као капелан послуживао најприје код покојног архимандрита Паисије Ескпћа у парохпји јаворској, за тим код свештеника Сима Ескића у парохији рсбровачкој и тако је он овој двојици помагао 3—4 године. На пошљетку послуживао је и у Крајини парохију Демирогац и Божиће у костајничком претопрезвитерату 1 годину дана. Послије се повратио у своје рођено мјесто Пискавице, гдје је затекао двојицу свештеника у једној кући: Павла и Васу Ожеговпћа (Ковачевића), који су већ били доста стари, те је и њихову парохију, до њихове смрти, као капелан послуживао, а након тога постао је сталним свештеником пискавичким. гдје је службовао до пошљедњег часа. Као свештеиик обављао је своју пастирску дужност врло марљиво и никад се ни зашта његови парохијани на њега не потужише.

Покојник је био удовац и иза себе оставио је једнпца сина Раду, који је свршио богословију у Рељеву. Колико га је његов народ поштовао и уважавао, дало се је увидити из тога, што не допустише, да се његово тијело у колима цркви одвезе, (која је од његовог стана I 1 /', сат удаљена), него су га по доста врућем времену и узбрдном путу на рукама до вјечне куће донијели; по свршеном чину пак сваки је са уздахом рекао: „Бог да му душу прости и вјечна му памјат". Народа је при укопу било до 300 душа и одмах су по свршетку замолили г. проту Вида Ковачевића, да предложи Раду Милошевића Високопречасној Конзисторији, како би га РБегово Високопреосвештенство г. митрополит Георгије Николајевић, за свештеника што прије произвео. Већи дио народа, који су код цркве били, али од покојникове куће удаљени, разишли су се својим кућама, остали пак по обичају дошли су кући на даћу и ту му предали пошљедни покој и вјечну тшмјат!

Њ -иожетт*. град^к о ^кркггисА горм стоа. Мат. 5, 14Хрисант Грнини-ћ,

протосинђел, профееор — катихета у ц. кр. великој гимназији у Задру на по пута живота, тек у 47-ој години по св. тајнама покајања и причести 12. августа ове године оде Богу на истину. — - Научењак, мудрац, ум, геније. — Вриједан књпжевник. — Насићен храном праве науке. — Бојао се је Бога. Љубио је ближњега. — Прави свештеник: користан својој цркви. — Јак кт, [ОК!јШ1жмо гтнр, кт, д^ло м У жш Т а, кт, [озидлж! ч Ч лд Хргтокл. — Савјетник, браниоц, отац ученицима. — ЈБубитељ просвјете. — Браннч Српства. — Милостив напрам сиромаха — Смијеран, трпељив. — Паде, не устаде. — Јаох нама! 7 Пађенама, 16./28. УШ. 1894. Тужни ученик и пријатељ Љубо Влачић,