Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 40

В.-Х. источник

Св. 1

Књига ће бити готова до краја Јануара о. г. Цијена јој је 25 новч. и ради своје врло поучне еадржЈше, може ее свакоме најтоплије препоручити. — Претплату на књигу прима сам писац. „Календар" српске манастирске штампарије, за нросту годину 1895. Издање српске манастирске штампарије, у Новом Саду 1895. Цијеоа је календару 40 новч. Овај је календар новајлија међу својим друговима, јер ово му је у пме Божје прва год. Но, ништа за то. рскли би смо, а борме ни преварити се не ћемо: е је ова српска нар. књига — бива манастирски „календар" у нечем надмашио своје другове !. . . — Погледај само у његову спошаљност и и лијепу техничку израду, као и величину, а умјерену цијену, па ћеш се одмах увјеритп; а камо ли, што онако красан садржај има!! . . . . . . Осим уобичајеног календарског дјела, у овом се календару налази: „Историско — литургиске напомене", гдје се збори у кратко о зиачају п]>азника, и животу Божји угодника, а људскн добротвора. „Црквено — народни автономни органи нашт". „Нашешколе". „Статистички податци". — Одавлен видимо, еда има у Европи: 102 милиона Словена и то: 70 милиона Руса и Руспна; 13 м. Пољака, 8 м. Чеха, Мораваца п Словака, г !џ м. Срба и Хрвата, 3 м. Бугара, 1^/ ј м. Словенаца, у Европи правоелавних има: 81,500.000, а на цијелој Божнјој земљи 96 милиона. . . . Лоучно забавни дио: „Свети Јован Златоусти", од проте Јов. Вучкотшћа: „Срби свеци", од М. „Сан је лажа а Бог је истина", од С. М.; „ На прагу другог живота", приповијетке Симе Матавуља; Искрена ријеч нашим земљодјелцима", од Д., Ријеч-двије о српским сватовпма", од Ђуре Страјића; Српска народна имена, од Т. О. „Поуке из пчеларства", од Др. Милана А. Ћирхгћа. „Статистичке биљешке о Србима", ове биљешке врло су добро дошде, ма да баш нијесу сасвијем тачне, јер више има Срба у свему, него гато се ту наводи, попријечно узевши свега сриског рода и народа мма на земаљском шару 8,200,000 словом осам милиона и двије стотине хиљада.

Према споменутој биљешци, у овом календару Срба има у Угарској и православних Срба у Славонији и Хрватској заједно: 1,062.088.— Из статистичке биљешке видимо даље ово: Основних автономних школа у АустроУгарској има: 312 средњих школа: 2 гимназије (у Карловцима и Новом Саду), 3 више дјевојачке школе; 3 учитељске школе — (Сомбор, Карловац и Пакрац) 1 богословија. Примјетити нам је: еда се Босна и Херцеговина дјели на 49 котарских мјеста, а не 48, као што стоји на стр. 88. а обе покрајине имају преко 1Ј/ 2 милион душа. Слике су у реченом календару ове: св. Јован алатоусти, Симон нови Мироточац (Стеван Немања) св. ХЈикола, Симон, краљ српскп првовјенчани, Стеван Дечански, Уропг, млади цар, св. Лазар, кнез српски мученпк косовски, свети апостоли: Петар и Павао, Максим, митрополит угровлашки. На крају има биографија сриски умјетника гг. Урогаа Предпћа и Ђорђе Крстића. а ових вриједних српски умјетнпци мајстори су и споменутих слика. Ми овај календар од свега срца препоручујемо сваком брату Србину, а особито господи свештенству и учитељима! . . . Ман. Томиопица, 1894. год. Срб-Пеција „Светосавке", разне пјесме о св. Сави. Прибрао Браца Милан. Издање књижаре Каракагаевића у Сомбору. Цпјена 10 новч. Књижица је нампјењена српској дјецп за декламовање. „Босанчице" родољупке љубавне и разне пјесмо од нашег младог пјесника Михајла Милановића Сарајлије. Књизи је цијена 50 н. „Просвјета" излази сваког мјесеца у свескама од 2—2^/а табака. Цијена јој је 3 фор. а вр. за наше крајеве. Претплата се гааље виеокопреч. Консисторије Митрополије Цетињске (Црна-Гора). „Нада" белистричан лист еа еликама на на финој артији. Излази два пут у мјесецу у великој осмипи од 2 х / 2 табака. Цпјена јој је 6 фор. а вр. Лист уређује владин савјетник уважени госп. Косаа Херман у Сарајеву,

Прва српска штампарија Р. Ј. Савића у Сарајеву.