Босанско-Херцеговачки Источник

(Јв. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 101

изнад нас? — (небо). ГПта има у ноћи на небу? — Шта — у дану? — Можемо ,7|и одавде ми дохватити до неба? — А кад би се попели на какво велико брдо, би ли онда могли? Пазите дјецо! Доиста нама се чини да се небо свуд око нас но брдима додирује са земљом, * а то није истина. То се нама чини за то, што ми не можемо да очима даље видимо, јер, кад би се ми на које хоћете од овијех брда попели, нама би небо и онда тако исто далеко стајало, као, гато стоји и одавде испред школе, (Сад онет учитељ, ноказујући руком на сто нитај. Ко га је градио? — ^дрводјелац). А шта је' дрводјелац? —(човјек). Је ли човјек тако п небо начинио? —(иије); јер како би начинио небо, кад не може до њега дохватити.) Тако је дјецо. Човјек није начинио небо, нити ишта, што је на небу, а тако псто ип земљу, нити на н>ој: брда камење, долине, дрвећа, траву, животиње п тд. Човјек нпје ни себе начинио. Једаи је само, којн то може све на с 1инити п начинио је, и, то је Бог. Но Богу, кад нешто учпни, не каже се, да је учинио или урадио, као човјеку, него се каже: Бог је сшворио И тако: Бог је створио небо и све, што је на небу; па онда: Бог је створио земљу и све, гато је на земљи; и по томе кажемо: Бог је створитељ ; а све остало су Божија створења — Ко је створио небо? — Ко је створио земљу? Ко је створпо сунце, мјесец и звијезде? Ко је створио свакога човјека? — Како се бог зове? —(створитељ. А како сз зове све остало? божија створења или свијет). Пазите, дјецо, сад даље! Човјек, ако жели да ради, он мора наЈприје да научи, како треба раднти; па кад је већ добро научио, онда му

даду, да ради неки посао. А да би човјек нешто научио, треба добро да пази и да се труди; па и кад мисли да је већ научш), и онда треба му се доста трудити и мучпти, док нешто израдп. Тако н. пр. дрводјелац, који је овај сто начинио, морао је најприје учити занат, и кад га је научио, онда је почео лијепе столове градитн. Дрводјелахз, овај стб није од један пут начинио, него је морао провести доста времена и доста муке и труда поднијети, док га је начинио. Исто је тако и код свију осталијех људи, који и друге разне ствари израђују. Но, кад Бог нешто радп, већ није тако. Богу се не треба ни за што учити и трудити. Бог све зна и све може. Он треба само да нешто хоће, и то буде. Тако, у почетку он је хтио да буде небо и земља и све што је на на небу п на земљи, и било је. Ншсо осим Бога не може, све што хоће; и по томе кажемо: Бог је свемогу%. — Ко Је у почетку створио небо и земљу? Је ли се Бог трудио. кад Ј *е свијет стварао? — Ко може све, што хоће? — Због тога како ми Бога зовемо? Пазите даље! Као год, што Бог може све да учини, и као што је све створио исто тако Он, је и велгпси. Бог је већи п од неба и од земље; Бог етоји па небу. Небо је свуда изнад земље, и око земље, и по томе: Бог је свјјда и на сваком мјесшу. Он Ј - е, дакле, увпјек сасвим блпзу нас и све чује и види, што ми говоримо и радпмо. Он зна и што ми мислпмо, Ко је свпјет створно? — Због тога како ми Бога зовемо ? — Ко може све, што хоће? — Због тога како се каже Богу? — Шта је Бог? —(ду х )- Је ли Бог вазда сасвим блпзу нас? — Чује ли Бог све што ми говоримо? — Види ли