Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 83

Ое, апицк КожТи. кзел\а Л гр-к^н дГТрд. Сеи егтк о ШМЖ1 дзк р'к\ћ.: ио дигк грАдет г к /ибжк, НЖС ПрЈДО /ИНОН> 13К1СТК, АК№ ПСрК'к{ лшч сЂ. и азк н« К 'кд'к\ - к егш: но да акнтса 11 з = ранлеки, сегш ради пр'шдо\к азк кодо1о крсстА ... И дзк не к'кд'к\к его: но посллвкш <ид крестити кодокч, тои лш-к рече: над г к него же $3()ИШИ Д$\а С^ОДАШ,Л Н ПрЕКИКЛНМЦД НЛ НЕЛПу ТОИ естч^ КрЕСТАН Дб \ОЛГК СКАТИЛГК II лзк кид-к^к, и скид'ктслстковлхк, ак « ј сеи естк Ок1Н'к БожЈи 1 ). Како је лаган језик пророкаЈ Душа је његова збун.ена прнсутношку Цара славе, и оп се боји назвати Владику Његовим сопственим именом. Саслушајмо и његово последње сведочанство о Исусу, које је дао ученицима својима. — Равн! ј рекотие му они: Онај, што беше с тобом преко Јордана, за Кога си ти сведочио, ево, Он кршћава, он се показао твојим супарником и сви иду к њему. Јован им је одговорио: „Њ л^ожетк челок'ккк при.иатТи ничесоже, лш,е не кбдетк даио ел18 ск невесе. Бог обраћа к њему срца љцди : могц ли ја сметаши делу Божју? Ем са/ии -тгк скид-ктелсткбт, Аки» р'к\: н'ксл»к лзк Хрнстоск, но Акш посллнк бсл»к предк нилж. Ја нисам ништа више но пријатељ на тајанственом браку, коме у дужност спада предати невесту женику њеном. Црква избраних припада Месији,и само илгк/мТ нек'кст8,жени\ -г к ес г^к: & др^гт^. жени\ок г к, по свршетку своје дужности стоа и посл 8 шла егш, радостио рад8етс/Л зл гллс г к женн\ок г к ( т Т а 8 ко рлдост^к Л10/Л исполннса . Већ је крај времену мога служења. Сунце почиње сјати; у његовим зрацима мора потамнети светлост данпце. Онол »8 подокаетту рлсти, Л1и г к же л1олитиса. Грддкм сккнпе, из иаручја Божанства, над г к ксклш ест г к : скш от'к зел!ди глдголет г к. Као иа земљи рођепи човек, ја имам славу, само својствену синовима човечјим, и говорим 3 ) Јов. 1, 29—31. 33- 34.

оно, што ми је откривоно на земљи Грддкш ск некесе н <5Д г к ссклш ест"к: н еже кид-к и слкппл у Бога, сТе скид^ктелсткВет-к и скид-к= телстка его никтоже прТел1лет г к. И ви се туђите РБега; и онај народ, који се у мноштву стиче к ТБему, одриче се 1Беговог учења. Али прТелши еги.' скид^ктелстко, к-крока, лчкч' 11ог 'К истинент*. ест г к. вгоже ко посла Еог г к глаголк! В ож Т а глаголетту. Он говори учење, које је могао изрећи само Бог. Не кк лгкрб ко Еог г к, дает г к Д8\а. Сва блага знања и премудрости откривеиа су овом небезном послапику" 2 ). Не опажамо ли у речима Јована сад скромну радост о испуњењу дела својега. сад тиху тугу | о неверију народа, који одбацује Месију ? Жустри Патар у Јеванђељу Јована увек је веран самом себи, Одушевљенс жарком љубављу речи његове увек се одазивају неком одлучиошћу, често везујући га такнм обећањима, каква он није кадар испунити. „Господи!" говораше једном своме Учитељу, „к"к кол!^ идел!? гла= голк| жикота к'кчнаго нл1аши" 3 ). И на пасхално1 вечери: „Госнодн! Тк1 ли л!ои 8л1К1ешн ноз'к? . . не блшеши ншг8 ллсек> ко к^кки^А кад му Господ рече: аш,е не 8л1кн<> теке, не 1шаши части со Жиок; — оп је с нај-живљим чувством одговорио: „Господи! не ноз-к л!ои токл^о, но и рбц-к и Г/1ак8!" 4 ). При дирљивом праштању Спаситеља са Својим учепи -Ј цима, Петар Га пита о намишљеном путу и на одговор: ал^оже азт* ид8, не л1ожеши нкнгк но лнгк ити...ппта: „Господи! почто не/иог8 нкнгк по тек'к ити? пкпгк д8ш8 л!ок> за та полож^!" 5 ). И ио васкрсењу Учитеља, на удвостручепа ГБегова пптања: лкжиши Л1А? одговора: 6п, Господи! г гк1 ксл к Н јси , Т к 1,

2 ) Гл, 3. 26—34. —

3 ) Гл. 6, (38. —

4 ) Гл. 13, 0. 8. —

<0 Гл. 13, 36. 37. — 83.)