Босанско-Херцеговачки Источник

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 123

чувају Његов начин израза у свој тачности: али како на мах осете, да ће он бити неразумлив за њихове читаоце, то остављајући непроменуте саме мисли, у речима чине цеке промене. Најтеже из израза оставл.ају, прикривене, замењују више јаснима 1 ) у опште говоре Исуса предају на најразумљивијем, народном језику. И у овом одношају приведене од њих речи Исуса Христа скоро ничим се не разликују од речи других пророка и учитеља 2 ). Св. Јован није имао у виду циљева посебних; и с тога с ове страиеније сретао никакве препоне својој намери сачувати све особито у карактеру Исуса Христа приметити све, чиме се Он разликовао и чиме је превазишао све пророке и учитеље. Описујући дела и учење Исуса Христа, Јован, као да заборавља своје чишаоце ; будући особито пажљивим, он управља сав свој поглед на Божанствеаи лик Небеснога Учитеља, он обраћа слух ка светим Нзеговим проповедима, и слично х ) На пр. апостол Петар запита једном И. Христа: каква плата мора их очекпвати за то, што су оставивши све, ишли за њим? Спаситељ им је одговорио: Ллшн-к гллгол'» кл/ит>, лкш км шгдшТи ПО Л1Н^, кг ПЛКИКМТ1Ј, 6ГДЛ [Адгт-ћ Сћ1НЋ ЧМОК^ЧККШ НЛ ПјШТОЛ^ 1ЛЛКМ [КОЕА, ГАДГТ! Н КМ НЛ ДКОМНЛДИАТ! Пр![Т0Л$, [^ДАШ,! НЛДИАТ! КОЛ^НО .ИЛ НзрЛНЛ!КОЛ1Л. Ове речи, сачуване Матејем, Марко и Лука остављају, пошто хришћанима из незнобозкаца, радц којих су ови последњи писали своја Јеванђеља, могле би дати повода к неким неразумевањима на пр. шта је то плкмитп? за што се суд апостола ограничава Израиљцима? (Мат. 19, 28; упор. Марк. 10, 29; У пророчком говору о разорењу Јерусалима Исус Христос, описујући страхоте овога, говори: л Л1олиТ!гл дл ш б8д!тђ к-кптко клш! кг зи.и-к, ни кђ [8кшт8". Матеј предаје ове речи Јудејцима у свој њиховој пуноћи; напротив Марко ради Римљана, примећује само: ,,/ иолит![а, дл и! к^д^т-к к^г[тко клш! ктл зи.и^" (Мат. 24, 20; упор. Марк. 13, 18, (— Јов. 16, 16; упор. Мат. 16, 21; 20, 19 и Лук. 18, 34. 2 ) На пр. код Матеја не налазимо никакве готово разлике у тону израза Јгеђу речима Јована Крститеља и Исуса Христа. Види: 3, 7; упор. 23, 33.

верној јеци, преноси их свима, најудаљенијем временима и народима без измене. На тај начин Јован сачува нам најподлији начин израза Хсуса Христа са свима фипоћама мисли и осећања, јер оставља га неповређеним у најтежим местима; и разумевању читалаца помаже већ допуњеним тумачењима 3 ), а не променом речи. Докле у Јеванђељу Јована непосредно говори к нама само воџлоЛено Слово ; и Његове речи носе на себи особити отисак Божансшвенога и особити отисак човечјега , То јест, у једном месту примећујемо отсутност кретања срдачних, у другом осећамо пуноћу њихову. Тамо, где Исус Христос открива небеске тајна, неприступне уму човјечјему, Он говори као Дух, сишавши из света горњег у свет долњи. Његова реч носи на себи карактер тајанствености; у њој је очевидно обиље идеја, које, не улазећи у жалосну меру језика човечјега, природно произво^е знамење, по коме речи у извесној свези, дају разумети много више, него коло садржине сједињава с њима обично употребљавање речи. Ми лако опажамо, да с нама говори Суштаство превечно, којега речи треба прпмити више унутрашњим чувством, него умом, који, се креће у кругу земНнх слика. Гллсолкк аже азт* глагсла\-к Доутч с8т>к 4 ). Свакако и Његова реч обилује алегоријама, на таковима, на којима се ие може дуго зауставити наше уображење; ово јв најфинији покров, кроз који јасно просветли што духовио. Све ово говори речима Исуса Христа карактер неке узвишеносми , кој'а б'уди дух човека. У оним местима, где је ноглед Богочовека обраћен на тајне срца човечјег, «) В. 2, 21; 7, 39! 11, 13; 12, 33; 13, 11; 21, 19. 23. 4 ) Јов. 6, 63.