Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 222

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

него што вам је речено:" тако је исто заповедио да чине и војници, који су га питали. Такова је бида проповед Јованова! Не ћемо ли помислити, браћо, да је ова проповед имала само временито значење — да се одноеила само к јудејцима, савременицима проповедника, Погледајмо на себе, посмотримо на свој живот и размислимо пажљиво, нисмо ли заборавили и ми, као јудејци, да је спасење наше у опроштењу грехова, не говоримо ли и ми, слично јудејцима, у срцима својима, „имамо оца Аврама," т. ј.'не мислимо ли добити то спасење за једно цигло име хришћанина, које на себи носимо. Да, живот наш, у истини, пун је најсмртнијих грехова и најуисаснијих безакоња! Запитајмо сами еебе; верујемо ли ми у Бога? Знај без вере није могуЛе угодити Му (Јевр. 11, 6). Ако верујемо, то за за што Му не благодаримо за добра и блага, која нам у таком изобиљу шаље без преетанка? Погледајте пазкљивпје на. живот човека и ви ћете видети, да га Милостиви Бог окружује од колевке до гроба, најочинскијим старањем и бригом. Он даје човеку храну, која му је потребна, даје одело, да њим прикрпје голотињу своју, а тело да би се сачувало у здрављу; даје му стан, где би могао склонити се од зиме и врућине. Све, што је потребно човеку ради о држања живота телеснога (за душу пак Бог се у толико више брине, у колико је она претежнија од тела) Милостпви Бог, као љубазни Отац, у изобиљу му шаље. Но видили човек та доброчинства Божја и хвали ли Бога за њих? Не види ли у себи самом узрок онога, што има, и по том не хвали зар себе више, но Бога? . . . Маловерни! ми смо заборавили, да Господ, хранећи птице небесне п одевајући сваки пољски цветак, тим већма се брине о нама. За што се брине? За то, да ми „ иштемо пре свега цар/тва Ђожјега и иравде 1Бегове а (Мат. 7, 33). На чините тако, а све друго, што је потребно, биће вам и добићете. Ако ми верујемо у Бога, то за што се не уразумимо при несрећама и са трпљењем их не подносимо? Свакако несрећама Господ или нас кара за грехе наше, или куша, је ли велика наша иокорност према Взему и преданост Његовој вољи? И не нашавши разума, тражимо помоћи у тим несрећама не у Господа Милостивога, него се обраћамо к људима, као да су моћни, ако не сасвим да их отклоне, то макар дознати, од кога

су дошле оне? — дознати, свакако, за то, да на њега саспемо сав свој гњев и сву своју злобу, „Пе вања љубазна браЛо моја, да ово тако бива и (Јак. 3, 10). Ако ми верујемо у Бога и знамо Га, као Бога свезнајућега и Праведнога, то за што не бојимо се нарушавати свуда и свагда Његову заповест, која забрањује „Кдети се"' ни небом, јер је пресшо Ђожији^ ни земљом, јер је шдножије ногама Његовим а (Мат. б, 35). Мало је то: ми, ако је ма каква прилика-неприлика, вунемо се Самим Богом, Нзега Самога призивамо за сведока својих најлажнијих и најгаднијих речи. Свету истину рекао је ап. Јаков: „а језика нико од људи не може припитомиши, јер је немирно зло, иуно једа смртоноснога. Њим благосиљамо Ђога и оца и њим кунемо људе ... Из једних уста из. гази благослов и клетва, и (Јак. 3, 8 —9) и олагодарећи тој клетви ми варамо, вређамо кад-и-кад — просто ПЋачкамо ближњега. Погледајте на наше пијаце и трговине: шта се више од свега слуша тамо, ако не божба хришћанска? Али, православна браћо моја, некуните се никако . . . дакле нека буде ваша реч: да 7 да; не. не: а што је више од овога, ода зла је и (Мат. 5 34—37). Доста је о клетви; запитајмо боље себе шта нас гони да отимамо од Бога седмц дан у недељи, који Бзему припада, употребљавајући га не на дела добра и света (похађање храма, молитву, мил^етињу), него већином на дела против закона Божјега. Ка а, се, ако не у дан нразнични. и недељни, одајемо ми свим тим пороцима. који састављају и чине одличну црту нашег времена. Истина, мп „сећамо се дана недељнога (празничнога), очекујемо га и чекамо шта више са нестрпљењем, но чекамо га и очекујемо не за то, да га посветимо Богу, него за то, што нам се даје у тај дан прилика и згода, да се провеселимо и протерамо своје задовољство." Али често неумерена празнина уживања измењују се брзо, ако не сузама, то горким кајањем за грехе и преступе, који су посљедица уживања. Јесмо ли у праву, иосле сличног владања и понашања, очегсивати милости Вожије и Божијега благослова за свој рад и труд ? Не роптај, не вичи, хришћанине, на Бога у својим недаћама, јер ти се у њима јавља праведни гњев Божији и Божије знање. Ноље се