Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 230

Б -X. ИСТОЧНИК

Св. 6

и Христова на.ука, коју су апостоли проповпједали помоћу Духа светог, узноси се и уздпже се изнад свих других наука. — Она просвјетљује умчовечји, који је постао тамним и мрачним усљед учињеног греха у рају, од стране наши прородитеља: Адама и Еве; због кога је греха и прине шена тако велика жртва на брду Голготи: те да би се тиме нарушена Божија правда задовољила. Тај исти грех прелази с кољена на кољено, но, ми га се данас ослобођавамо, Богом установлзеном тајном светога кртптења. Па шта видимо, после тога пуноважнога и пунознатнога догађаја — чина, после силаска Духа светог на апостоле? — Видимо, да апостоли са највећим успЈехом, почињу да проповједају свету науку Христову свима народима и то сваком на. његовом језику, чему се многи од народа чудише и дивише. Па зар није то велико чудо и успјех, у једном послу и раду, кад они, — (апостоли), својим говором једнога дана, по толико хиљада душа придобију и приобрате науци Христа Спаситеља; јер и ако је Она истинита, и ако је она једна једина спасавајућа; ипак је онога временм било у највећем броју противника науке Христа Снаситеља. Осим тога, апостоли су чинили још и многа друга чуда, као н. пр. мртве оживљавали, немоћне подизали; што је чинила свсз неограничена моћ и сила Духа Божанственог, која је у њима обитавала. О, колико је безкрајно свемоћна та сила Духа Светог!! Побожни Хришћани ! По учењу свети апостола, свако је хришћанско тело дом, у коме обитава Дух свети; — Па с тога драга браћо, кад је наше тело дом или обиталиште Духа светог, дужни смо да се старамо и бринемо, те да очувамо наше тело и душу од грехова, од сваке нечистоће и покварености људске. За свакога човека хришћанина, који се жеди спасти у Господу Псусу Христу; најбољи је и најљепши је украс то: кад му је тело чисто од порока и други ирљавштина; а душа му је смерна, спокојна и не злобива. Но, да се сад запитамо, како је код нас ? чувамо ли ми наше тело и душу, од грехова, порока и других прљавштина ? Са тешким болом у души, Да се не гријешпм о истину, могу рећи: не!! код нас је уро-

дила мржња, пакост, псовка, освета, завидљивост, клеветање, и опадање; све оно, што нас води у понор вјечне пропасти.— Једном ријеч склизнули смо се са праве стазе, па се упутили за страстима људским, упутили смо се само за оним, што нас удаљава од нашег спасења. — Страсти људске, жудња и тежња за земним благом, све нас је то повукло за собом, то све смета нашем вјечном спасењу. За то благочестпви Хришћани, тргнимо се са погрешне стазе, оставимо се наши досадањи порока, мана а рђави навиЕса, из који проистичу велики гријеси, који нам еметају наследпти царство небеско. — Особито клоните се гатара и врачара, код који многи иду и лијека траже. Кад вам је ко у вашем дому болестан, не идите код којекакви варалица и бајалипа и не тражите лијека код њих; него позовите свештеника, нек се над болесником помоли Вогу, и нек болесника исповеди и причести; а и иекусни љекари, могу вам много помоћи. Имајмо вјере у Бога, у Духа светог; вјера је најјача веза између душе наше и Бога. (Јвако дело, које је противно закону Божијем, јест грех, грех сваки нарушава ту најјачу вез,у између душе наше и Бога. Не тежимо и не мислимо сувише за земаљским богатством, будимо задовољни с оним, што имамо. Знајте, да и наш живот није ништа, него само једно путовање, кроз овај свијет у онај вијек. Знајте да емо данас сутра земља; па за то имајте на уму, да има правде, да има праведног небеског судпје, пред кога ћемо сви изаћи и своја дела собом понијети; који не ће по хатору, који се не може и неда подмитити, од кога се не може ништа сакрити. Он је »везнајући; њему су позната сва наша дела и недела, која свде, на земл>и чинимо. — Он ће сваком судити по његовој заслузи. Имајмо вјере и наде у Духа светог, да нас Он, — Дух свети, укрепи, оснажи, и утврди у добром владању, и у правом хришћаноком жи воту, као што је у данашњи дан, својом светом Божанственом моћи, укрепио и утврдио свете апостоле у делу проповедања свете науке Христове. Обратимо се истински и усрдно, са топлом молитвом, пресветој Троици: Оцу, (Јину и Духу светом, нек нас — свију, цијели српски народ, благослови својим пресветпм благословом. Амин.