Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 233

маштво? Дакле морамо се старатп, да што год стечемо трудољубивошћу и радом; да оно, што етечемо, не само сачувамо и одржимо мудром штедњом, него да га још умножимо и даљим трудом. Ово Иоус не замера ни Марти. Чим Он ступи у кућу, она се стараше, како да угости што боље свог племенитог гоета. Она му поче спремати одмах, да се чиме опорави и од умора оснажи. Па како би јој Христос могао у' том наћи замерке? Та то бејаше неопходно; то се догоди из љубави и поштовања према Њему. Нпкако, не замера то, не куди то човекољубиви Снаситељ. Исус не одобрава само ону претерану чежњу и настојавање, да се што више понуде и части. Та Он бијаше и сувише умерен, скроза то и врли : Марто! Марто! бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно. Дакле не смемо с Мартом много бриге земаљском поклањати и са свим се истом предавати. Превелика и вемирна брнжљивост око земаљског, јест знак непоуздања у Бога. Бог се брине за све нас: он је избројао и све власи на глави нашој; он одева цвеће у пољу и храни птице небеске и неће се ништа догодити без ЈБегова знања и воље. Прекомерна брпга наша не помаже и не користи самој ствари, јер кад Господ не чува град, узалуд ће га чувар чувати, Уз сву бригу нашу, не можемо продужити конац живота свога ни за један сахат. Претерана брига око 'земаљскога, одузима нам душевну радост и покојство. Онога, ко прекомерно страхује за своју будућност, не весели кшсота природе, њему се не осмејкује сунце; њему не цвати цвеће; не жубори извор, њега не привлачи благи поглед пријатељев. Њему не годи ни јело нит га сан крепи. Његов живот вене а здравље му пропада. Прекомерна брижљивост о земаљском, крај ња ' преданост и одавање временитом и пролазном одводи многом злу. То је мати тврдичлука, извор разних неправичности, узров великих будалаштина п разноврсних погрешака: А који хоће да се обогате, они упадају у напасти и замке и у многе људе шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао, вели св. апостол (Тим. I. 6. 9). Превелика брига о светским стварима одвраћа нашу пажњу од небеског и вечног. „Нико

не може служити два господара — не можете служити Богу и мамону" вели Спаситељ (Мат. 6' 24.) Неизмерна чежња за телесним и земним благом, убија осећај за благо душевно. Данашњи нам свет пружа о томе доста доказа. Или за што се човек тако мало брине, да очува невпност своју, да образује и оплемени дух п срце своје, за врлину и остала истинита блага? За што, него што се предао земаљскпм стварима, тражи само чулног уживања и земаљских блага, што му се у изглед стављају? За се дакле не смемо као Марта са свим предати земаљском п пролазном, па томе поклањати и сувише бриге. Дакле клонимо се, љубезни моји, претеране бриге о потребама свога тела. Поверимо се и предајмо божанском провиђењу. Не изискујмо што је излишно; будимо умерени и скромни, та природа је с малим задовољна. Умеримо своје жеље за земаљским благом, оне расту, и јачају чим им више угаћамо; јер се око не задовољава гледањем и ухо слушањем! умерпмо их за времена, јер ће нас иначе мучити и одводпти разноврсном немилосрђу и неправдп. Не почпњимо миого, не мешајмо се у многе ствари, чекајмо мирно и савесно свој позив, да нам преостане времена, да се с Маријом бринемо за своје спа сење и да бољи дио изберемо. 0 томе ћу вам 'још говорити у другом делу. П. Да једном постигнемо небеско царство. морамо с Маријом бољи део изабрати. А које је бољи део, који треба да изберемо и за чим да тежимо, то нам казује владање Маријино у данашњем св. јеванђељу, о чему се Исус изражава. Она седе код ногу Исусових, слуша његову науку и учи како треба веровати. шта чпнити и чега се клонити, па да се угоди Богу п насљеди живот вечни. Ову готовост и вољу — слушати реч божју — Ову чежњу да се дозна човечје определење, његов одношај према Богу, ову чежњу за Спаситељевом науком и душевним спасењем, назвао је Христос бољим или најбољпм делом, јер ово растерује .бригу за земаљским и пролазним. Бољи део, коме човек треба да посвети сву своју пажњу, јест сазнавање истине о спаеењу и озбиљно настојавање, у том правцу срце евоје образовати и свој живот удесити.