Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 470

Св. 12

Јавна благодарност Висока земаљска влада „за Босну и Херцеговину," благоизволила је милостиво, преко славног котарског уреда у Билећу а у протопрезвитерату истом, даровати црквама по три комада књига октојиха (осмогласника). I. и II. дио један Апостол, храму св. Пророка Млије у Мируше, храму св. оца Николаја у Звијерни, све три цркве добиле су по три комада горе наведених књига.

Овим се од стране српско православних црквених општина и ниже подписатог, изриче високој земаљској влади најтоплија благодарност. Из српско-православног протопрозвитерског уреда. У Ђилећу 5. Декембра 1895. Надзиратељ протопрезвнтерата: Ђорђе Периновић. свештеник.

РУК0П0Л0ЖЕНИ.

Гавро Гашић, свршени рељевски богоелов, родом из Сарајева, рукоположен је 21. новембра од Шегова Високопреосвештенсгва госп Митронолита Пиколајевића за ђакона у Сарајеву, а 3. Децембра о. г. од Високопреосвештеног Митрополита херцеговачког госп. Серафима у Мостару за свештеника. Гашићу је предата у администрацију упражњена парохија Зеница. Алекса Поповић, такође богослов рељевски родом из Сочковца, рукоположен је од Високопреосвештеног Митронолита Керцеговачгеог госпо-

дина Серафима 3. и 4. Децембра о. г. у Мостару за ђакона и свештеника, те му је повјерена парохија Кобаш, прњаворског котара. у администрацпју. Прим: Болести ради нашег митрополита, умољено је Његово Високопреосвештенство Митрополпт мостарски, да горе поменуту двојицу богослова у чин свештенички рукоположити изволи, ; чему је он радо изволио одазвати се, на чему | нека му је овијем изреченаучтива благодарност.

ЧИТУЛА.

Миле Кецман ларох Смиљански протопрезв. Петровачког.

Биојеодвишевременасувој болести наклоњен а од прољетос оболио је од исте, која га је тако обрвала била, да се је држало, да још онда жив остати неће, али промислу Божијем би угодно, те се он мало поправи и подигне. Но од почетка септембра о. г. он падне у постељу, пак после 6. недељног боловања на 15. октомбра о. г. у недељу пресели се у вјечност. Лсти се је претходно са тајном св. исповједизапутовањеу вјечно обиталиште припремпо. У понедељак на 16. октобра протопрезв. Уред службено објави свему подручном свеш тенству заЈсмрт у Христу брата, позвавши их да по могућности спроводу учествују, који је одређен за 17. октомбра у 2. сата по подне. Тијело покојниково спроведено је у присутности многобројног народа особитоЈ дотичних парохијана који су га волили и јако љубили, што су и овом приликом засвједочили. Опијело

свршено је у цркви парохијалној у Смољани од надзир протопрезв., Дмитра Ћуриуса из Вођенице, Давида Прошића из Смољане, Вукосова Милановића из К. Вакуфа и Никодима Новаковића из Буковаче. По свршеном опијелу надзиратељ једржао сходан говор, опростивши се са покојником, као са својим у Христу братом а и школским другом. Свештеник Миле Кецман, родио се је 1858 у Дринићу од родитеља усопшег Лаке Кецмана бившег пароха Омољанског и Саве рођ. Радушић из Смољане. Основну школу учио је у Буковачи код вриједног учитеља српског Ђуре Штрпца, који је после свештеник био у протопрезв. ЈБеванском. Богословију учио је у Бањалуци од 1872—1875. Рукоположен је од блаженопочившег митрополита Дабро-босанског Антима у Бањалуци 3. и 4. октобра 1879. и одређен на парохију Смољанску, коју је све до смрти своје ревно служио. Усопши свештеник Кецман оставио је иза себе ојађену му супругу Ђују рођену Мирковић и јединицу кћер Сару и то обе у неопскрбљену стању. Мир пепелу његовом! Н.