Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12 Б.-Х. ИС

очима народи на западу, и поступно просвјећавајући се ширењем писмености, отпочеше протествовати против новотарија и захтјевати, као што бјеше у XV-ом вијеку на саборима у Констанцу и Василији. повратак у црквени живот нрвих вијекова, — коме божанском благодаЛц остају и оста~&е кроз сва времена, виЈерне црквеправославне на истоку и сјеверу , и које једине сзстављају већ једну, свету, саборну и аиостолску Х.рисшову цркву, — „Стуб, тај и тврђаву истине То исто учинише у ХЛ П. вијеку п мудри Раличани богослови, а у XVIII. вијеку у Ђерманији јеиископи, ау овоме вијеку ниука и суда, 1780. г. једнодушно се пробуди хришћанска свијест у лицу виЈјеиијих клирика и богослова ђерманских због изведене у Синоду Ва тикана са свим нове догме о непогрјешимости шта\ и посљедице овога протеста јесу разна састављена вјерска друштва —• отитине старокатолика , којс одбацују иаиство, и у свему независно од њега живе. 20. У залуд, нас, дакле, упућује ]епископ Рима на изворе, те да томе тражимо и видпмо шта су мислили праоци наши, и шша нам је остало из ирве епохе хришИанства. У овим изворима, ми православни налазимо: оне старе и богомдане благодалпи, којих се и до данас брижљиво држимо, а нпкако повотарија које родише доцнџја времена сујетских мисли на заиаду. и које је усинила западна црква и чувала их до данас. Православна, дакле, источна црква с правом се у Христу поноси, да је црква седам васељенских сабора. и девет ирвих вијекова хришЛанства, и према.томе сљествено једна. света, саборна и аиостолска Х-ристова црква. — „ Стуб и тврђава исмине' 1 (Г. Тим. 3, 15.) а садаша римска црква јесте црква: новотарија. фалсификовања сииса црквених ошаца и изврнутост

>ЧНИК Стр. 449 т !Ј м ачења светога писма и ооредаба светих сабора: п за то се безпријекорно и с правом одби и одбијаће се од правоелавља докле год буде остала при својим заблудама. „■Јер, б>љи је и ионосни рит. вели и божансшвени Григорије Назијанзин, него мир, који одваја од Бога." 21. Ово су, у кратко рећи, у вјери и управном животу цркве важне и самово.вне новотарије аипске цркве, и јасно је, да исте навалпце прпћуткује папска енциклика. Те новотарије, ^ које се односе на битна мјеста вјере и уиравни систем цркве , и које видно стоје против положене ц-жвеноме стању првих девет впјекова,чшге немогућим жељено сједињене цркава; и за то, неисказане жалости пуно је свако побожно и православно срце, гледајући папску цркву да гордо остаје при истинама, и да најмање допрпноси светој цијељи сједпњења, кад се пе одриче тих јеретичких новотарија, и не враћа на старо стање једне, све'те, саборне и апостолске Христове цркве, које је дпо, ^ада, и сама била. 22. А шта да се каже о ономе, шта пише Римпанин Понтификије и упућује на славне славенске иароде? Снгурно нико и никад неће порећп то, да су се .'врлином и тешкин апостолским трудом светпх Ћирила и Методија многи од .словенских парода удостојили спаситељне благодатп; — то свједочп историја, да за врнјеме великога Фо г пија , они Грци из Солуна, аиостоли Словена п присни пријатељи оног божанског оца послани су ради обраћања у вјеру славенских племена ие, из 1'има. всК из Цариграда , гјде су се и спремпли за ту св. слу.кбу у свјештеном манастиру светога Палихрочија, као сабраћа тога манастнра. Са сним је неправилно оио што у енциклицп својој Римљанпн Понтифн-