Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 23

у којој има кисела млијека, спра, одмах јој преирече пут, — једна тргује, друга диже цијену; товар јој из руке отимају, ј јер у ГБемице је масло жуто, мирисаво, милина ти је погледати. А наша жена иде са својим маслом по цијелом граду, моли да купују, но купац види, да је бијело као креда, по вкусу горко, преслано, не опрано, нечисто и не ће да узме. То није измиш-љотина, то је нрава истина. Ето и ми видимо: Немац ради, наш човјек ради, али није такова радња наша као у Нијемца; н Нијемац држи краву за млијеко и масло, и наш сељанин држп, и одтога држања излази разна корист. Има већ и код нас добрих газдаи газдарнца, но такових је, право да кажем, врло мало. Свуда је код нас још старо ропство, старо незнаље, старо лењовање; и за то, синко, што даље идеш на југ па пр. у округе Станпславски, Коломијски, према Буковини, т. ј. што је гђе бо-л.а, плоднија земља, тамо се већма одомаћила тама, неугодност, већа нужда, и снромаштво! Ја сам често ишао у Буковину, у Садагору, на вашар да купујем волове, и доста сам се

нагледао, како живи тамо народ. Тамо још не знају да косе жито; тамо не знају I нгга су то грабље, и раж, ишеницу, јечам, зоб, хељду, све то косе; снопове не везују, него дену жнто као сијено, зрно чнсте лопатама тако, да трећи дио пропада у класу. Ето какав је њихов рад! А кад сам их запптао: браћо, за што ви не косите жито и не грабите га грабљама? — Ето видите гријех је да пропада толпко жита! Они су се смејали и одговорили ми, да код њих није такав „обичај" За то свуда код нас: и у Золочевском округу. ц у Лавовском, и у Стријском, у Перимишлијском, Сомборском, народ више већ ради са житом; ту се већ нигђе не штеди дар божији, не бацају га без користи, косе и жању и садијавају људски. Па и то, нпје гријех рећи, нигде нисам јео добро испеченог хљеба код нашег газде, ма да је и од најбољег жита, мало гђе сам видио добро масло или вкусно скувану чорбу. А ја сам био у нашем пароду свуда како етоји наша Галиција од краја до краја. (Наставиће се).

АПОЛОГПЈА ИСТИНЕ

И 1И

Прпговор на дјело Р8уећо1о°1е тГШахге ргоГе881опе г Од Јозана Шарића, свештеника. (Свршетак).

Хамоиа.

Св. апостол Пакле у иосланици Тимотнју, моли да се чине молбе и молебствија за цара и за сне. који су у властм. То страна посланице од ријечи до ријечи садржи ову садржииу: ,. Д1 Сч> 10 ОуПО МјПЖДЕ Кск\"к ТКОрИТИ Д10литии, /ИоленУ /Јч, 1фошгжА клагодараш: зл цдрл и за кгк\ г к, иж« во класти с8тк: д-ј ти\ое и кез/иолкное житп поживе / ИТх ко кса =

ко«',гк клг0ч6ст1и и чист0т 'к. СгП ко довро и прТдтно пред г к Спаситбле/ИТч наши.ит* IIТо,и'к ижб [:ск,и'к челок^ккишт* уофет^к спдстнса и к г к разб/И^к истини прш ги. ©дин ко естт* {1 г Т 4. и единТ). \одлтди Ега н чслок^ккадкт* ЧЕлок^ккт! Нсвст* Хрстоск дакш секс изкаклм нТе зд кск\-к" (I. Пос. Тим. ст. 1, 6.) Теби о биједно човјештво, намјењена је та ријеч светиње; теби искључиво, као