Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

СТРУК БОСШБКА. на гроб покојног митрополита Георгија НшсолајевиИа.

Требевићу горо мила Вилин доме Каква чуда твоја горда Прса ломе. Те ти цвилиш тако горко Тако вајно Те ти јецаш тако тузвно И очајно. Ко је јунак таком диву Боле дати, Ко би мого таког дива Расплакати.? * Не питај ме — ни сам никад Сузе л'јево Но погледај оно доле Сарајево. Оно плаче, оно цвили, Јадикује Оно српског добротвора (Јарањује.

Па се од свих страна стичу Горки ваји Те с' од груди моје ломе Уздисаји. Жао роду што добротвор У гроб сађе, Жао роду, што се таки Још не нађе. Он је српској цркви био Дика права Он је школи био други Светп Сава. Он је био свако добро Ал' што више Кад -се сама рајска врата Отворише. Па да приме свету душу, Што се сија Па да приме нашег дичног Георгија. Лело Уничић.

Број 515.

ОКРУЖНИЦА.

Свему православно-српском свештенству Епархије Дабро-босанске.

АЕ. Митрополитска Конзисторија Дабро-босаиске Еиархије дубокб тронута, с болом у души јавља свему православносрпском свештенству, да је наш опште љубљени архипастир и српски добротвор ЂорЗ^е Николајевић, архијепископ сарајевски, митрополит Дабро-босански, Ексарх цијеле Далмације и т. д. и т. д. у четвртак 8. фебруара о. г. у 10у а сати прије подне након дугога и тешког боловања испустио своју племениту душу и преселио се у вјечност. Саопштавајући ову тужну вијест,

Конзисторија по својој дужности, позива пречасно свештенство, да у напријед при сваком Богослужење у свима јектенијама спомиње, у мјесто митрополита, патријархово име и то на овај начин: и> гват = •кишем^ вселенст^ит*. пдтр1арск нлшелп* тид!'к, чЕстн^клгн пресвЈТЕрств-к и т. д. На великом входу: скАт -кишдго вселЕнсклго патринјшего днтил1д, дд по/ианетт^. Господк Когк во цлргтвЈи ское/ит*, и т. д.; а послије достојна: По/иани Господи свАТ"кишаго кселенскдго пдтрјар^а ндшего дити/иа, егожЕ дарби свАћЈлп?. твоимт* ЦЕрквд/ИТЈ. в^к дшр^к, ц-кдд^и т.д.