Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 140

мандрпт, из манаст. Озрена ; госп. Перо Дрљача, из Бос. Новог; нреподобни отац Герасим Кочић, јеромонах, парох. По 1.50 Фор. часни госп. Ст. Бабић, парох, из Раткова; часни госп. Јово Ђ. Лазичић, свештеник, из Лусића. По 1 Фор. пречасни госп Хаџи Миле А. Попадић, прото пз Кључа ; г. Перо Каран, из Кључа, Раде СтеФановић, из Бос. Крупе; Симо Пећанац, из Лакташа ; Плија Малиновић, из Варцар -ВакуФа ; Јов. Петровић, Исо Игњатовић, Марко Рончевић, Н. Николић, сви с Кадиневоде ; Илија Бијелић и Перо Јокић из Кола. По 50 нсвч. Јово Пилпповић-Бишћанин, терзија; Петар ЈБубојевић, Јован Марчић, Михајло Милосавић, Миле Милосавић, Ристо Козанара, Лазар Мајсторовић, Лако Поповић, Миле Поповић, Васо Милојевић, Станко Станић, Гавро Савић, сви из ман. парохије. По 30. новч. Ђурађ Петковић, Јован Милаковић. По 20. новч. Петко Вукелић. По

Св. 4

10 новч, Никола Драговић, ТПкрбпћ, Марко Драговић, Игњатија Кољанчић, Лука Кољанчић, Миле Дољевић, Симеун Дринић, Стево Хукић, Ђукан Батар, Ђукан Драговић, сви из манаст. парохије. Као сваке године, тако и ове сав је новац уручен у руке високопреподобном оцу Г. Стојнићу, игуману. Овом приликом захваљујем у име школе и школске младежи свој господи придожницима; а велика хвала и часном госп. Јовану Новаковићу, пароху бистричком и катихети на државним школама у Бањој-Л.уцп, који је добровољно примао преко себе добровољне прилоге са стране! . . . Српско-правосл. вјероисповпједна основна школа у манаст. Гомионицп, у марту 1896. г. Петар Ст. Иванчевић, јеромонах, учител,.

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Премјештеии.

Михаило КарановиЋ парох из Бос. Новог у Бушевић — котара бос Крупе. Алекса ПоповиЋ из Бос. Кобаша у бос. Новп.

Кобашка парохија предата у администрацију свештенику Сими Игњатићу, из бос. Свињара.

Ч и т Симо Берић (млади) свештенпк и помоћник медљанског пароха Симе Берића (Старог) — из котара јајачког — преминуо је 26. марта о. г. Тај Свештеник рођен је у м. мају 1870. г. Свршивши рел.евску богословију, рукоположен је, од блажено-почившег Митрополита Ђорђа Николајевића 12 децембра 1891. за ђакона, а 7. јуна 1892. г. за свештеника у Сарајеву. На погребу чинодјејствовао је преч. прото варцарски г. Јован Пећанац уз припомоћ још четворице свештеника. — Богу је угодно било да прими овог младог свештеника, кога је Митрополитска власт под јепитимијом држала, и у којој га ето и смрт затече, ради страсти оиијања. (У памет свештеници!) Погсојника жали остарјели му ђед парох медљанскп, супруга и двоје нејачке дјечице. Бог да му души милостив буде !

Ј л е. | Марко ПоповиЋ (Живанић) парох равањски — котара бугојанског —- преселпо се у вјечност 5. марта т. г. у Вуковску. Покојник је рођен у истом селу 18. априла. 1844. г. По свршетку бањалучке богословије, рукоположен је од епиекопа Данила у Глоговцу 23. и 24. септембра 1871. Пок. поп Марко био је реван и ваљан свештеник, а притом човјек искрен и добра срца. У своме народу уживао је повјерење и љубав. Оплакују га удова супруга и четверо дјеце, од којих је најстарији му син Ђорђе, свештеник у Благају. К-кчнлА пал1АТТ\! (Примј. Смрћу овог свештеника, упражњену парохију Равно заузеће син његов Ђорђо Поповић, а парохија Благај (Доњи Купрес) одсад сматра се упражњеном.)

Одговори уредииштва.

г. А. Григоријеву у М. — Са бесједама ћемо расположити, кад се којој мЈеста укаже, Она је погрјешка нехотице испала, — исправи

ћемо је. Ви доиста радите много и радом сте нас обвезали пуно. Уз нашу усрдну захвалу, изволите примити и братски поздрав.

Штампарија Шпиндлвра и Лешнера. Сарајево.