Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 153

седи поред мене са засуканим рукавима до лакатм, на горњем капуту Флека од -гуткала, удара на Фарбу, — столар, прави столар! — На што вам све то господине? — запитах. Ваша милост има плату, ви радите главом, мучите се књигама. На што вашој милости тим простим радом убијати здравље? „Оасвим на прбтив, одговори, мој драги. Ова ме радња и држи на свету. Сваки дан у одређене сате ја

радим овде, и за то сам здрав, па и не падне ми иа ум, да идем од куће и тражпм макакве забаве." —- А наша господа рекох, Пољацп и Руси, стидили би се такове радње. — „Код нас. одговори, у нашој Немачкој нико се не стиди рада, ма какав био; напротив, ко зна ма какав занат, тај сматра то за чест. Тикав је код нас обичај!" (Свршиће се.)

Беседе о Молитви Господњој. За народ превео Григорије А. НиколиЋ, свештеник у Митровици. (Наставак.)

Беседа V. 0 треЋем прошењу. Да вбдггк колга Т коа , на некеси и на зтли. То је тј )еће прошење моиитве Гоеподње. Српски гласи овако: „Оче наш Небески ! Нек.1 буде вол.а твоја, како на небу, тако и на земљи!" У првим двема прошењима молитве Господње молили смо се Оду нашехМ Небеском, да нам дарује живот праведни и побожни и царсгво Небеско. Но ми знамо, брећо, да ако чинимо вољу своју и живимо како се нама хоће, да не ћемо достигнути живота праведнога и побожнога, а по овом не ћемо добити ни царства Небескога Јер је наша воља, од времена пада првога човека, повређена, усл.ед чега сваки томишља у срцу свом свагда само зло (1. Књ. Мојсеј, 6, 5.); наша вол.а често бива противна воЛ ј И Божјој. На пример : шта наша вол.а хоће ? Нама би се хтело : 1.) живети без бриге, свагда сретно и весело. На против реч Божја говори : са знојем лица свога јешЛеш хлеб (1. Књ. Мојсеј. 3, 19); кроз многе невоље ваља нам ући у царство Божје (Дел. ап. 14, 22) и: шешко вама који се смијете сад: јер Иете заилакати и заридати (Лук. 6, 25); нама би се хтело да смо богати, да имамо у свему задовол.ство, шта впше изобил.е ; нама би се хтело да смо код свију у части, у поштовању. На против реч Божја навешћује нам за све то тешкоћз: тешко вама богати: јер сте веН примили ушеху своју; тешко вама сити сад: јер %еше огладнети (Л.ук. 6, 24—25);

шешко је богатоме уИп у царство Небеско (Мат. 19, 23). И против частол>убл.а реч БожјЧ говори : тешко вама кад стаиу сва добро говорити за вама (Лук. 6, 26); напротпв: благо вама који сте сиромашни духом , то јест који сте смирени : благо вама, кад на вас људи омрзну . . . и осрамоте и разгласе име ваше као зло Сина ради Човјечјега (Лук 6, 20. 22) Најпосле нама би се хтело живети свагда на слободи, ни мало себе да стеснимо и ни у чем да се умалимо. На против реч Божја говори: да су ширжа, врата и иут што воде у проиасш, а у живот вечни вобе уска врата и тесан тут (Мат. 7, 13 —14), и да смо по овоме дужни растињати тело своје са сластима и жељама (Гал. 5, 24), то јест ићи против самих себе, поступати са свим против својих грешних жел.а. Дакле, видите, браћо моја, каква је вол.а наша, и каква је вол,а Божја! Оне су противне једна другој. По овоме ако живимо по својој вољи, то ћемо, очевидно је, грвшити, и дакле не само не ћемо добити царства НебескЈга, него што више изгубићемо и временито — земал>ско добро; јер грех је узрок не само вечнога нашега зла, него и свију временитих наших неудаћа. Међу тим воља Божја, било у закону Божјем откривена, или откривајући нам се у разним околностима нашега живота, јесте вол.а свагд I блага и угодна и савршена (Рим. 12, 2). За што ? Прво, за то, што је Господ премудар : Он зна, шта нам је потребно, шта нам може служитн како временитом нашем добру, тако и вечном