Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 177

разреда. Школа та има 10 наставника, од којих неки су получили више образовања. У прошлој години походило је ту школу 210 ђака, највише из Старе Србије, а има их и из Србије, и Црне Горе. Завод се издржава фондом добротвора српског Симе Игуманова. Турски Коран преведен је на српски | Мићом Лзубибратићем-херцеговцем. Књига има 476 страна и може се добити у Биограду код Г-ђе Маре уд. Лзубибратић. Цијена је књизи 1 Форинт. Извештај учитељске и ш њом сиојенв нар. осн. дјечачке школе у Сарајеву за 1895. Ова школа има 16 наставника. Учитељску школу у прошлој години посјећивало је 78 ученика, од којих су 21 православни, 38 римокатолика и 19 мухамеданаца. Дјечачку осн. школу полазило је 205

дјеце (31 православни, 116 римокатолика, 51 јевреј, 4 мухамеданца, и 3 другијех вјера). Из извјештаја овдашњег одбора за болесничко и подупируће друштво дознајемо, да је свршетком прошле године друштво имало 507 чланова. Друштвени иметак изнашао је у прошлој години 15.853 Фор. 37 новч. — Ко се упише за члана овога друштва плаћа 80 новч. мјесечно (Уписнина 1 Фор.) и за то добија у случају болесги: потпору, бесплатно лекара и 25°/ 0 попуста на медецинама; а у случају смрти, и бесплатну пристојну сарану. Тежак илустровани лист српског пољопривредног друштва. Излази једном у седмици. Цијена му је 5. Фор. ђаци га добијају у пола цијене. Претплата се шал.е горњем друштву у Биоград. Наше свештенство требало би да га држи.

Јавне благодарпости.

Честита госпођа Василија Петровик, суируга господина Иетракије Петровића у Сарајеву, пострекнута са Хрипхћанском иобожношћу и правим српским родољубљем даровала је нашој ново-подигнутој цркви Храма св. апостола Петра и Павла у селу Притоци (код Бихаћа) једно красно црквено „одјејаније", које смо други дан Васкрсенија примили. На том великодушном дару како од стране моје, тако и од стране свију мојих парохијана изриче се овијем побожној дароватељици најтоплија благодарност. Свемогући нека је још много година поживи у иоволзном и веселом здрављу заједно са добрим супругом и милом дјецом њезином. Притока, 11. априла 1896. Василије Ковачевић, парох приточки. Чистосрдачан, без хвале дар и беспријекорна помоћ, достојни су јавне благодарности. Овакову благодарност најтоплије изјављују потписани испред народа жљебачке -цркве честитом брату Србину Николи Вујићу, трговцу из Ваљева (у Србији). Он се нашао, по хришћанском осјећају и побожности побуђен, те је даровчо и послао сиротном, новоподигнутом храму, родног мјеота свог, Жлијепца парохије, једно звоно, од 101

килу тежине, које ће гласити и на молитву звати, и вазда му браћу парохијане на захвалност опомињати. Живио нам брате Никола ! И Бог да тебе обдари благословом својим, за побожан и сретан, дуг и повољан живот ! У Жлијепцу, 26. марта 1886. Одборници: Јаико Јевтић, Ђоко Ристић, Јевђо Продановић, Теодосије С. Поиовић, парох Факовнћки.

Висока земаљска влада за Босну и Херце говину, благоизвољела је најмилостивије подарити за нашу цркву једно Евангелије, ^едан Апостол и Октоих први и други дио. Даље приложише за исту цркву: Митар Божић из Хрга један полијелеј у вриједности 29'25 Фор., Анђа Стакића из Хрга једну литију у врјед 26'50 Фор., Нико Петровић из Свињашнице један чирак за ђаке у вријед. 4'25 Фор., Манојло Стакић такође један чирак за ђаке и два мала чирака у вријед. 5 35 Фор., г. Јустина Димовић, супруга овдашРБег учитеља три бијела стихара за ђвке у вријед. 9 Фор., Стоја Стакић и ЈеФимија Ђурић по један чирак за ђаке, врјед. по 2 - 50 Фор. и Никола Марковић из Пурачића,^ којиЈ је овдашњу цркву 1879. и