Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 180

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

а из Хрватске : Самуило Остоић парох из Жаровца, Симо Орашчанин из Војне и Миле Велебит из Ајтића више Слине. Надзиратељ протопрезвитерата бихаћког због велике даљине (82. клм.) није могао спроводу присуствовати. Врлу лијепу опроштајну бесједу говорио је парох Самуило Остојаћ, надртавши у њој заслуге покојникове. Колико је покојни поп Репац у народу л.убл>ен и поштован био, највише свједочи његов

сјајни спровод, каквога у оном крају не памте л.уди. Народа је веле било више од хиљаду душа, што из његове парохије а што опет из пријека из Хрватске. Покојни поп Перо оставља иза себе једнога сина ожењена, који се тежаклуком занима и једну (или двије) удату ћер. Мир пепелу његовом. К. К.

Раеписи натјечаја.

Број 77.825./I. Почетком школске године 189 в |7 . примиће се у сјемениште источно-православног богословског училишта у Рељеву, више питомаца из архидијецезе сарајевске, и архидијецезе херцеговачко-захумске, и тузланско-зворничке. Питомци добивају у сјеменишту бесплатно стан, храну, одијело и наставу у богословским предметима, осим тога, при крају школске године размјерни путни трошак, за одлазак својим кућама преко Ферија. За попуњење овијех мјеста расписује се овијем натјечај, те се дотичне молбенице имају управити преко дотичног епархијалног митрополита (архимандрита) на земаљску владу, гђе најдаље до 1713. августа о. г. морају стигиути. Молитељи имају да докажу: а) крснијем листом, да су исти православне вјере, б) школском свједоџбом, да су свршили са добријем успјехом осам разреда велике гимназије, односно ако такових молитеља небуде, најмање 5 разреда велике гимназије у обсегу Босне и Херцеговине, односно АустроУгарске монархије; в) свједочанством надлеисне политичке власти, да су припадници Босне и Херцеговине, и да су безприкорног понашања и неожењени; г) лијечничком свједоџбом, да су тјелесно и умно потпуно здрави. Сарајево, дне 3./16. јуна 1896. Земаљска влада за Босну и Херцеговину. |

На овдашњој четверо - разредној српскојправославној основној школи, отвара се упразњено учитељско мјесто за 189 6 / 7 школску годину, пошто наш досадашњи учитет има намјеру да се рукоположи за свештеника; те на основу тога расписује се стјеча^ за идућу школску годину. Плата је учитељска 600 Фор. (словом шзстсто Форинти) зу. вр. уз то врло лијеп стан, огрјев и двије школске башче Дужност учитеља је обучавати дјецу у наставним предметима и црквеном појању ; уз то сваке неђеље и празника за десном пјевницом пјевати на вечерњу јутрењу и литургији. Ко жели ово мјесто зчузети нека се пријави са молбом на овдашњу српску-православну црквено-школску општину; своју молби има подкрепити сљедећим свједоџбама. а) Свједоџбом о способности за одправљање учитељске дужности на основним школама. б) Крштеним листом, којим има доказати да је србин православне вјере. в) Свједоџбу од своје општине у којој је задње вријеме као учитељ служио, г) Свједоџбу од политичке области. Овако снабдјевну молбу са свједоџбама нека упути на општину. Првенство имају онп, који су још коју годину учитељску дужност вршили. Рок је стјечају до 1. августа о. г. Доњи Вакуф 3. јуна 1896. Орпско-иравославна црквено школска оиштина нредсједннк: Тоде Ивица.

Шталшарија ПГпинддера и Лешнвра, Сарајево.