Босанско-Херцеговачки Источник

Стр.|200

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

не треба они, који се нијесу научили иити, да се и на то уче. „Најпаметније је пиће вода", а и најздравије је. Љекарство нас учи, да прекомјерно пиће ракије, не само што шкоди него може пуно раније човјека у гроб бацити. Особито се забрањује ракија на гладан жедудац и раденицима, који мисле, да ће их она оснажити. Врло су опасне и велике пошл.едице пијанства. Погледајте пијаницу, како је изнемогао, руке му дршћу, лице му је подбуло као да је напухано, а нос му је бакарне боје. То су спољашњи знаци пијанства. Али загледајте тек у његову унутрашњост, па ћете се запрепастити. Све му је поремећено. Стомак је један од најважнијих дијелова тијела, јер храна даје снагу и здравл.е, а како ће се у пјанца тврде честице умекшати и претворити у храну, кад му је сав стомак спржен; изгледа као обарена кобасица. Код извјесног степена таки болесник може се хранити само млијеком, а послије (јер болест напредује) не може ни то и шта онда остаје, то је — смрт. Али док је жив, колико ли трпи јадна породица. Могу ли жена и дјеца мирно гледати, шта им несрећни домаћин ради ? — Ту нема породице. Цио дан дјеца и жена нијесу имала хл>еба, а њихова узданица долази сад запал.ене главе у глуво доба. Па још ако је благе нарави живи се како му драго, но има их и таких, који чим уђу на врата, узму канцију у руку, па удри жену, а дјеца као миши од страха бјеже по соби из овог угла у онај. Шта је пошљедица таког живота? Жени се то досади, остави свог мужа и тражи развод брака, а „на женску кућа стоји", те тако оде цијела кућа у пропаст. Ако се жени дозволи развод, уда се или поквари се. Човјек напредује у злу све више, осрамоћен је, па тако се потуца, док га и смрт затече. Дјеца нијесу ништа могла у кући добро чути већ саме псовке, тучњаву и јаук, чувство свако им закржл.ало, послије се за њих нема ко бринути и у школу их дати, још се више покваре дружећ се с онакима, што су као и они, па ето ти будућих лопова и разбојника, који ће дигнути руку на све, што је добро. Уз пиће је увијек скопчана и псовва и управ јој је оно главни узрок. Пићем се узбуни ток крви; ова струји у главу, па ето ти одмах разговора, а пјан човјек не зна, шта говори. Послије по његову примјеру и они, који су „тријезни" почну грдити и тако се псовка ра-

шири. Од псовке нема ништа гадније ; она поганп она уста, која највећу мудрост изричу. Како ћемо смјети у се примити устима Христа, кад Га баш тим истим устима грдимо ! Паметан, свјестан и здрав човјек никада не псује, јер нема од тога никакве користи. Врло је чудновато, што баш они највише псују, који су незналице ; у свему се прост човјек угледа на „господу", а само не у томе. Уз пркос наредбама, које постоје у државама, псовка се једнако шири. Јамачно ће томе бити узрок, што они, који су одређени да на то пазе у народу, и сами ту заповијед крше. Да, нижи чиновници чак и предњаче народу у томе. СауеагЦ сопзи1еа ! Државе су издале законе, ко смије ппће продавати и колико, али се и то не врши како треба, јер не би смјело бити по крчмама пјаних, да се чувари закона о томе брину, како треба. Власт може пуно учинити, да се пијанство смањи. Но осим тога имају и друштва, т. зв. друшшва протнв алкохола, којима је задатак да томе злу стану на пут. Таких друштава има У других народа доста, а сваки дан се све више множе, но ми знамо само за једно такво друштво у Српетву, то је у Фочи. Ми бисмо препоручнли, да се и остали Срби угледају на честите Фочаке. Само како је дивно погледати ону пуну Фочанску младеж, кад се гдјегод на збору нађе ! Кад |е све тако, како рекосмо, мислимо, да се неће нико наћи, ко би рекао, да пиће не руши побожност. бЈ Што се тиче празновјерице, ње је вазда било у нас. Много је још остало у народу обцчаја из незнабожачког доба. Приче о добрим и злим боговима и божицама и данас се чувају, само у другом облику. Народ наш још вјерује у виле, вампире, море и вјештице и Бог те питао у што још. Па без сумње и то је од етарине остало, јер Бога потпуно представља као човјека са свим његовим манама. Кад су Срби примили хришћанство нијесу се од своје старе вјере могли одучити, те су у мјесто старих богова узели особито штовати неке хришћанске светитеље као што нам и крсно име свједочи. Наш народ још вјерује, да зли дуси владају у ноћи, још в Ј е РУЈ е А а има ДУ хова по шумама, па као да в .Ј е РУЈ е ) Д а их има и У В0 Д И , јер је врло чудноват онај поздрав кад женско дође из јутра на В °ДУ : „Д°бро јутро, водице, по Богу сестрице".