Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 204

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

често достадуто, док то осјети. С тога често великп скуп квекера сједи по дузке у дубокој тишинп, па кад и послије тога нико у себи не осјети присутност Св. Духа, устане старјешина и узме рнјеч, да се одржи ред. С тога ее у Инглеској свако шутл.иво друштво назива квекерским митингом. И брак се у квекера свршује без свештеника п без еваке Формалности. Кад се који члан науми женити, јави митингу мушкараца, којем припада, а исто тако и невјеста јави митингу својих друга. За тим оба митинга питају родитеље младожење и невјесте, па кад се увјере, да се брак не склапа на силу, издају брачну свједоџбу. Исто тако и погребавају врло просто, без икакве раскоши и буке. Мјесто гроба у њпх се не означује ни спомеником, нити простпм каменом. Црта је њихова карактера — патпуно бескористол>убље. Кромвел., који их је био јако стијеснио говораше о њима : „То су једини људи на свијету, које не могу поткупити ни чашћу ни новдем". Сиромасима својим обилато дијеле, брпнући се, да би се њихова помоћ давала номоћним старима, а особито да се дјеца васпитавају. Човјечни према лудпма, човјечнп су и према животињама. „Не нагони вола, да ти узоре бразду кад ће морати изнемоћи" ... То је једно њихово правило из науке. Пазе, да још од младосги дјеца не буду окрутна према асивотињама и не допуштају, да их муче. Какви су квекерп најбо.м се може видјети у њиховој кући. Већином квекери добро стоје. Обично веле, да су с тога добра стања, што су се од младости научили цијенити вријеме и заиста квекерп се одликују необнчним трудом и умију омилити ред с тога и јесу корисни чланови друштва. Квекери држе, да је пазити на своје стање дужност не само мужа и оца, већ и вјерска. Ипак нема у богатим квекерским кућама особите раскоши. У њих нема ни којекаквих справа за свирање (као на пр. Форте-

пијано). Највећа им је раскош, особито у селима, — вртови и воћњаци. У осталом ко може, држи коње и кола, али вазда без грбова. Па и женско им је одијело занимл.иво, јер је већином сиво или тамно, старог кроја, па и ако је често од скупоцјене материје, никад не упада у очи ни крај ни модерни цвјетови по њему. По одјећи странци их често држе за милосрдне сестре. Квекеркиње у толико настоје да униште сјај своје одјеће, у колико друге женске обраћају на њега пажњу. У разговору међу собом „другови" избјегавају говор о умрлима члановима породице. По њихову мишљењу умрли припадају Богу, с тога људи не треба, да их дирају. С потчињенима или слугама поступају такође човјечно. Слуге приеуствују два пут на дан, јутром и вечером читању библије. Мирни, тихи породични живот, човјечно поступање једно с другим, карактер њихов, душевни мир — све се то јасно огледа на необично благом лнцу квекеровом. „Другови" се мало брину о ширењу своје секте. „Није свако квекер, који то желп де буде", говоре они и највише пазе на нове чланове, с тога друштво „другова" не расте, већ како веле, опада. Говоре, да се је појавила у секти нова странка, које женски чланови носе цвјетове и и друге наките, а младићи и оружје. Називајућ се квекерима, варају, да би дошли до капитала. Ти нови квекери устају чак и на зборовима, кад пију у краљево здравл.е, због чега их стари јако презиру. Прави квекери, по обичајима своје секте, увијек при томе сједе. Они веле : поштовање л.уди треба да је у срцу, с тога га не треба исказивати ваљским знацима и ријечима, које уништавају свако дубоко чувство. Тако смо у кратко говорили о англиканској цркви или о државној у Инглеској, за тим о | најглавнпјим сектама, а у пдућој свесци проговорићемо у најкраћем о англиканском свештенству.

(Сврлшћв се.)

Кратка поука на св. Николаја. Правило кфру м окраз г к кјјотосту , коздержанја оучнтелд гавн Л1А стад$ ТК0Ш8 (тропар сввтит.) Ђлагочестиви хришИани! гласн топле молптве наше мајке свете цркве : Данас широм хришћанскога православља, угоднпку Божјем, светом оцу Николају. Та како нема дома Божјега, да се у њему не чују умилни га не би домови Божјп опијевали, како га не би