Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 214

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

1'60 Фор.). Из тога се видп колико Руси љубо своју земљу и владаоца. Пречасни господин Живојин Милић, свештеник изВршца (у Банату), који је присуствовао на крунисању у Москви, одликован је од руског цара напрсним крстом, јер је 54 године вршио како ваља, дужност паетира православне цркве. Честитамо ! Малоруско православно свештенство у Галицији добија мировину из свог Фонда, који износи 400.000 Фор. Тај је фонд као што се види врло мален за то, с тога је свештенство тражило, да му и држава помогне. Но влада каже, да ће то само онда учинити, ако јој се да, да она управља тим свештеничким фондом, и ако би по праву влада требала да свештенство православно помаже. „Галичанинћ" види у томе владину захтијевању опасност, јер вели: „она је узела у своје руке и православни фонд у Буковини од 100,000.000 Фор., па ипак се цркве руше и над њим не господаре православни". Дал>е вели: „и државни чиновници имају особите мировинске Фондове, јер им државна пензија није доста, па с тога и православно руско свештенство не мора дати таки фонд у туђе руке". „II. В." Његово Величанство дозволило је, да се српски народни црквени сабор састане у Карловцима у прољеће 1897. год. Угарски министар предсједник барон БанФИ извијестио је о томе саборски одбор, који ће се опет одмах по преображењу састати, да састави све, што ће за сабор требати. Дакле кад се већ један пут и до сабора дошло г јамачно ће све странке гледати, да баце све на страну, те ће само пазити на добро цркве и школе. Ако је истина, да је барон БанФИ, обећао, да ће влада тражити само врховни надзор над аутономијом, онда је сад заиста вријеме, да се спасе што год ее може. Похитајте сложно браћо, јер може бити послије касно . . . Одликовања, Њ. В. руски цар Никола П. одликовао је г. Стојана Новаковића, србијанског министра предсједника и чувеног ерпског научењака орденом бијелог орла првог степена. А Н>. В. србпјански крал. Александар I. и 1Б. Вис. кнез црногорски Никола I. одликовали су српске умјетнике: г. ЈКарка Савића и гђцу Султану Цијукову, оперске пјеваче, орденима св. Саве и Данилова реда. Честитамо свпма ! Њ. Вис. црногорски кнез Никола I. био је у Биограду од 15.—18. јунија у вече о. г. као

гост Њ. Вел. Краља Александра I. Прилпком ове свечаности скупио се силан свпјет из унутрашњости Србије, па неколико их је иљада дошлб и из Аустро-угарске, ма да је забрањено било. Кнез је дошао у 9 сати прије подне посебним возом, дочекао га је крал> и безбројни народ уз бурно клицање „Живио". Владаоци су били на Видов дан прије подне на параетосу у спомен погинулим јунацима на Косову у саборној цркви, гдје су служили митропотит Михаило и нишки владика Инокевтије с више од 30 лвештеника. Митрополит је поздравио кнеза дивном бесједом, у којој је рекао, да се моле Богу, како би им дао моћи, да се мудро брину за свпј народ. Дирљив је био призор, кад је хор запјевао „Со свјатпми уопокој", јер је све у цркви клекнуло, а на свачијем се лицу опажала збиља. На Видов дан послије подне кнез је посијетио академију и дом св. Саве, гдје су га поздравили ученици с патриотским пјесмама. Видов дан у Сарајеву. Као сваке тако и ове године тужни Видовдан прослављен је најсве чаниЈе. У очи тога дана била је вечерња у новој цркви, а на Видов дан јутрења, литургија и послије тога парастос умрлим члановима друштвеним и погинулим јунацима „во брани косовекој". У 10 сати прије подне било је у стану друштва „Слоге" освећење водице и резање крсног колача, јер је „Слога" узела Видов дан за своје крсно име. Послије тога говорио је г. Никола Т. Кашиковић, друштвени књижничар и уредник „Виле". У вече је у згради циркуса била забава с овим програмом : I. дио: „ Љубчек мој и , словеначка пјесма од .... * коју је отпјевао мјешовити друштвени збор на опће допадање, те ју је морао и поновити. „ Еесретни Србин и , од Вл. Јовановића, коју јелијепо одеклемовала гђца Драгиња Нидаковићева. „ Анђео Ср6п и , од Др. Јована Пачуа; отпјевао је мушки збор два пут уз бурно пљескање. п Сан на Видовдан", од Даринке Брашованове декламовала је веома дивно гђца Марица Крсмановићева. Одбор је паметно учпнио, што је ту поучну пјесму уврстио у програм. „Гдје си душо и , соло од Зајца отпјевао је уз пратњу војничке музике и бурно одобравање друштвени хоровођа г. Коста Травањ ; два пута ју је отпјевао. „ Високи Сшеван и Вук ЂранковиИ и , српску народну пјесму отпјевао је уз гусле г. Станиша Цинцовпћ, опанчар, и ако с преки.