Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 219

божанствених храмова благоизвољела је ново подигнутој срн. православној цркви у Трубару протопрезв. петровапког даровати : св. јеванђеље, апостол и октојих — осмогласник I и II. дио. За речени дар сматрам пријатном дужношћу у име одбора више споменуте срп. прав. цркве овим изјавити милостивој даровател.ицп иајул.уднију благодарност препоручивши се и у напријед милостивој благонаклоностп. У Лешровцу маја 1896. Надзир. прот. К. Новаковић.

Што се је лијепп број срп. правосл. храмова божих, у којима се топле молитве уздижу Свемогућему Творцу — подигао у милој пам отаџбинп Босни и Херцеговини и што су они снабдјевени са најпотребитијим утварима и црк веним кшигама, има се највише да захвали, уз пожртвовање народа ц. кр. заједничком министарству и високој земаљској влади, који су увјек споразумно радили и очински се бринули за напредак наше св. цркве, те су свагда билп готови, да јој морално и материјално у помоћ притеку -— гђе је то затребало и затреба, као што су то и овога пута ц. кр. заједничко министарство и висока земаљска влада доказали даровавши нам : два свегатенпчка одјејанија. сосуде (са једном звјездицом и дискосом одвише), дарохранионицу, кутију са прибором за причешћиваље болесника, два велика чирјака, два

мала, дикирије двоје, једно велико кандило и три мала, кадионицу и цвијет (полијелеј) са 6 свијећа као и од књига : св. јеванђеље. апостол и два четверогласника т. ј. I. и II. свеска. На овоме лијепоме Дару и племенитоме чину високог ц. кр. заједничког минстарства и високе Земаљске владе, као и за својско старање за нашу срп. прав. цркву поред синовске вјерности нај срдачније се захваљујемо. За одбор срп. прав. цркве смол,енске протопрезвитерата петровачког. У Петровцу маја 1890. Надзир. прот. К. Новаковић.

Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину благоизвол.ела је поклонпти нашој цркви у Грачанпци : 1 Еванђеље, 1 Апостол и 2 Октоиха у врло лијепом повезу, те потписата српскоправославна црквено школска општина сматра за своју пријатну дужност Впсоко-истој овим путем изразити најдубљу захвалност на поменутом дару. Српско-прав. црквено школска оиштииа У Грачаници, 4. маја 1896. Михаило X. Стевић. предсједник општине*). *) А камо и свештенички потпис ? Ур.

Х 1 II Т | Жил Симон, чувени Француски научењак, књижевник и државник умро је у 82. години. Покојник се родио у Лоријану (департман Морбијана) 27. децембра 1814. год. Био је најприје учитељ основне школе у Паризу, а за тнм је предавао дванаест година исторнју ФилозоФије у паришкој Сорбони. 1861. г. Жил Симон, постане члан Француске академије наука. За Фебруарске револуције 1848. г. ступи у политички живот. Послије 1870. г. био је министар иросвјете. Увијек је бранио слободу штампе, бринуо се за народну просвјету и радио за поправак раденичког стања. Као уредник листа „81ес1е" 1876. препоручивао је републиканцима умјереност п

ј л е. слогу. Жил Симон је поштовао свачију слободу савјести и вјеру ; чак је штитио и вјерска удружења, па био је и предсједник једнога „против атеизма". Покојник је био сарадник многих листова, а при крају живота подигао је лист „БаКеуце (Јез {атШе.«". Многа су му дјела преведена на стране језике. Вјечна му успомена ! Славко ПетковиЂ, гимназиста VIII. разреда велике гимназије, сарајевске рођен у Бос. Градишци 6. марта 1876, умро од сушице 25. маја о г. Неумитна и ником непраштајући смрт одузе живот младићу, кога је свако, ко га је год познавао, волпо и цијенио ; отрже родитељима наду и сву узданицу, уцвијели родбину, познате и