Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 236

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Религијозно-морадни лиетићи. Жамијењено тгравословној с/рпској младежи и сваком хришЛанину. Превео и попунио : Јован ПетровиЋ, свештеник-катихета и проФесор у Загребу. (Наетавак).

IX. Цијените дјецо благослов родитељски! Благослов очин утврђује домове дјеци (Сир. 3. 9.). Преподобни отац Сергије говораше у младостн својој више пута својим праведним родитељима: „отпустите мене с бдагословом, да идем у манастир." „Причекај чедо," говораху му родитељи : „сам видиш да смо ми стари и немоћни; немамо никога да нас послужи, а браћа твоја имају доста бриге за своју породицу. Ми се радујемо, да се ти бринеш за душу своју; то је добро дјело, но знај, да се бољи дио не ће одузети од тебе. Послужи нас мало, док нас Господ не позове к себи, и онда ће те Бог благословити, да испуниш свој завјет !" И добри син покори се. Без благослова родитељскога није се ријешио ни на тако свето дјело као што те монашки живот. Ево како је угодник Божији цијенио тај благослов! Цијените и ви, дјецо, благослов родитељски, ако хоћете, да вам добро буде и да будете дуговјечни на земљи! Цијените то благо, које нико и никада не може одузети од вас! С благословом родитељским не ће вам бити никакве биједе и напасти страшне; с њим и у срећи и задовољству нећетесе заборавити. Лијепо вели српска пословица : ,,благослов родитељски не гори на огњу и не тоне у води." У родитељском благослову дјелује благослов самога Бога. Сам Бог-Отац небесни, створивпш наше праоце, благословио их је својим очинским благословом (Бит. 1. 28.), и одредио је, да благослов очев ушврди куЛе дјеце (Сир. 3, 9). — И гледајте, читајге сами у св. Писму и животу св. угодника Божијих, како је Бог увијек

испуњавао на дјеци благослов њихових родитеља. Ноје је благословио Сима и ЈаФета и на њихову се потомству испунио његов благослов: у потомству Симову сачувало се за цио свијет право богопоштовање, а потомци ЈаФетови јевропски народи, и послије неколико тисућа година, распростиру своје државе по земљи. Напротив, Хам се лишио благослова родитељскога, па за то су и његови потомци — становници Африке лишени Божијега благослова и блуде у тами заблуда . . . Знали су то, схватили су то древни људи, па су и цијенили благослов родитељски боље него икоје нашљедство. Па и Исав, тај частољубац, који је онако лакоумно продао брату своме своје првенство за оброк сочива, и он је — прочитајте у библији, горко-горко плакао, кад је дознао, да је благослов првенца допао не њему, већ мла^ему брату! А кад чу Исав ријечи оца свога, вриспу иза гласа и ожалосши се веома и рече: благослави и мене, оче ! (Бит. 27, 34). И исплака себи благослов, премда и не онај што га је изгубио. Тако су у древна времена цијенили благослов родитељски. Цијене га и сада добра, послушна дјеца. Жели ли добри син да изабере себи другарицу живота — он и не миели да почиње тако важно дјело без благослова родитељскога. Жели л и добра кћи пружити руку своме будућем мужу, она не чини тога без благослова родитељскога. — А како пролазе код нас отмичари и бјегучшце? Одлучи ли син да прими какво звање, духовно или свјетско, или да иде у трговииу или да се лати другог каквог доброг дјела, — он у сваком случају моли ро-