Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 264

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 7 и 8

Проповијед на Благочестиви хришЋани! У вријеме оно, када се човјек од Бога отпади, кад ее пзгуби и продаде душу своју за земал.ска блага, па с' у њима поче вал.ати и у свакоме се безаконију гушити — у то вријеме, благ. хришћани, сажали се Господ Бог, и кад дође кончина љета, посла Сина Својег Јединородног, да сиђе и избави грешни род људски од вјековите прошсти, у коју загазио бијаше. И сиђе Син Боасји с неба на земљу, и кад пође по њој, да објави народима вол>у божју, тада се растворише над Њиме .небеса и глас самога Бога Саваота чу се, гдје поручује људима : Ово је Син мој лубазни; Њега послушајте ! И с том божјом препоруком пође, љубезни моји, Исус Христосса својијех дванаест апостола по свијету, да свијетлом науком Својом рашћера вјечиту таму са очију људских, а божанственим дјелима Својим, да раскује тешке ланце са заробљене душе човјечје; па да тако просвјећена и осло(зђена човјека изведе на стазу, што но води с >ећи на овоме, а вјечној слави на ономе, свијету. — Иа, да ли Га, браћо моја, да ли Га л.уди као Сина Божјег дочекаше и ту ЕВегову науку по заповјести божјој послушаше ? Нит' 1'а дочекаше, нит' Га послушаше, но Га кроз све дане Нзеговог земног живота злобом својом и пакости прогонише, мржњом својом и оговарањем злостављаше, а на сами данашњи дан, ево их у бјеснилу своме, ђе Га везана воде на судиште па да Нзему, који ће судити свјема и живим и мртвим, да њему грешни људп суде и да Га ни крива, ни дужна осуде. 0 невјерни роде људски, како ти је памет од педљи ужа, како ти је злоћа од мора шира ! . . . — Доведосте ми Овог Човјека, виче Пилат народу и главарима његовијем, доведосте Га, и ја Га ето пред вама испитах и не нађох на 1Бему ни једне једине кривице, што ви на Њег говорите; а тако исто ни Ирод сами, јер сам Га и њему слао, па ни он не нађе на Њему ништа, што ба саслуживало каквог осуђења. А у вас је, народа, обичај, да вам на данашљи празник пушћам по једнога од сужања, па ето кога хоћете, изабирајте : Вараву или Исуеа, прозванога Христа!" Али заведени народ повнка сав иза гласа:

ведики петак. Ко имл Отцд и Оина и сеатлгш Д8 \*а. — „Вараву нам пусти, а Овога узми и распни, распни !" Но Пилат знајући да су Га Јудеји из зависти предали, узе воду, те уми руке пред народом говорећи : — „Узмите Га ви и распните. Ја нпјесам крив у .крви овога праведника, ви ћете виђети !" — „Крв Његова на нас и на ђецу нашу !" повикаше у глас и великом грајом поискаше да се разапне. И надвлада вика њихова и главара евештеничкијех и Пилат, само да им се не замјери, истину згази, правду осуди и као што они тражише — пресуди. И ето тако благ. хришћани на сами данашњи дан осудише грешни људи и Сина Божјег, осудише Га за то, што се је као нико до Њега понизио, престо небесни са земљом замјенио, нас ради наше тијело попримио и свима се бједама и невољама земаљским изложио да само спасе и на пут прави изведе заблуђеле људе, који му ето данас за то све смртном осудом враћају, и за ману — жуч, а за воду сирће спремају. И Пилат им пусти Вараву, а Исуса предаде, да се разапне. И они одведоше и свезаше Онога, Који је човјека од Божје клетве развезао; испљуваше и изубијаше Онога, Који их је сасворио; навукоше постидну аљину Ономе, Који небо облацима облачи а земљу цвјеткама заодјева; овјенчаше Га трновијем вјенцем, да као цара исмију Оног, Који је у истину цар свнјех на земљи царева и на небу свију анђела; и тако понижена приковаше на крст, и на њем' утврдише Онога, Који је земљу створио и на морскијем је водама утврдио. И хулише на Њ' за дуго и за много и смијаше Му се подвикујући: — „Ако си цар јудејски, сиђи с крста и помози сам себи! ц Али Он се за њих само мољаше Богу ријечима: — „Оче, опрости им, јер не знају шта раде !" С Спаситељу мој, како Ти је божанствено казивање, како ли Ти је торжаствено доказивање! И то све бијеше у трећем часу тога дана, а у девети кад би, онда „под теретом туђијех гријехова у самртнијем мукама од апостола својих