Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 272

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

лесницима. А Исус изиђе на гору и ондје сјеђаше с ученицима својим. А бијаше близу пасха празник јудејски. Пздигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: гдје ћемо купити хљеба, да ови једу ? А ово говораше, кушајући га, јер сам знадијаше шта ћемо чинити. Одговори му Филип: двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих по мало допадне. Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра: Овдје има једно момче, које има пет хљебова јечменијех и двије рибе ; али шта је то, на толики свијет! А Исус рече : посадите л,уде. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на броју око пет хил,ада. А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима, који бијаху посађени; тако и од рибе колико хтјеше. И кад се наситише, рече ученицима својим : скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне. И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хл>ебова јечменијех што претече иза онијех што су јели. А л.уди видјевши чудо, које учини Исус, говораху : ово је заиста онај пророк, који треба да дође на свијет. А кад разумје Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам. Сам Исус нахрани чудноватим начином мноштво народа, као што описује данашње евангелије, по приповједању евангелиста Јована, само за то, да слушаоци обрате пажњу на већу храну и на веће срество за окријепу духа, с тога је и дошао, да им га даде. Изриче им знамените, дубоке ријечи: Ја сам хљеб живота; и ове знамените, дубоке ријечи : Дзт^. ес/Ик ^л'кк г к жнкстнми служе као садржај данашњег разматрања. I. Показаћемо смисао овијех ријечи и затим II. Извести поуку из њих за све. Благочестиви хригиЛани ! Без сваке се сумње, Христое, називајући себе хљебом живота, држао неке присподобе, која је морала бити позната у његовом народу. Јер у старом завјету постоји наука, упуство, које је одређено, да пробуди, нахрани и ојача неки виши божански живот у срцима л.удскмм, слично храни, која нас окрјепљује, да одржимо и продужимо овај живот. Овако каже пророк Амос (гл. 8, : „Ое дше грлдВтт*, глаго/»т г к

Господк. н П0С/1Н0 глад^н нд з (лмн>, не гиадтч р-ћка, ни жаждб воду, но гладт*. сакннанЈА слова Господна . Одатле се распознаје разлика, да Исус не називље само своју науку хљебом живота него баш и себе. Али то је он могао рећи потпуним правом ; јер не само његова наука, него његово цијело биће, и све, што је радио и чинио, смијераше на то, да пробуди унутрашњи живот човјечији, да му дух изобрази, срце оплемени и људско биће усаврши. Овим опширним значењем протумачићемо ријечи : |1з'К есаш животнми. Ја сам хљеб живота могао је Христос већ с тога рећи, јер свим, што је чинио и радио, исто је тако задовољао при. родној потреби нашег духа, као што храна задовољава потреби нашег тјела. Човјек је болестан, налази се у неприродном стању, ако не осјећа глад и жеђ дуже времена или му не прија. Пошто природна дјелатност његова тјела није спријечена и поремећена протунаравном препреком, посјећају га познати у њему урођени нагони, које називљемо глађу и жеђу, да му треба јела и пића. Исто тако осјећа у нама и дух, ако није болестан, те му природна дјелатност није еасвим успавана и скривена, осјећа, кажем вам, потребу такве хране, какву нам Христос пружа. Питања: Одакле сам дошао, зашто сам овдје, како ћу ићи ? намећу се и нехотице свакоме, који себе познаје. Као да сам живи, цио му је свијет загонетка, ако му нијесу познате више ствари од оних, које гледа својим тјелесним очима. Колико се више буди његово наравствоно осјећање, толико и разговјетније разликује од свега, што је изван њега, и живље појима, да сн мора бити нешто друго, нешто боље, да мора имати неки већи позив него остала бића. Његова прпрода тежи на непостижиму цијељ; али колико је впше озбиљности у њему за овом чежњом, толико је прешнија чежна да сазна плод својег труда. У свијету, у којем живи, ваља се у прашини оних људи, с којима се дружи, слабост његове природе ограничава га и запречује тако, да му је неопходно потребно уфање у неку вишу помоћ, ако не жели поклизити с пута, ко]и води право његовом одређењу. Нарочито покрај толиких загонетних судбина и патња тјелесних и покрај грозних посљедица — а ту му је потребно, ако се има одржати и остати вјеран своме позиву, јаче снаге, него што му земаљско дати