Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 278

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 7 и 8

ваљао, већ шта више врло поштован и поштен као пријатељ свега, гато је велико и добро, па ипак познајемо ми Њега из свједочанства историје као неваљалца и недостојиика, — но као што су мудрацн из почетка мислили о Ироду, тако мисле о себи самим у наше доба многи, који у тајности проводе свој грјешни зкивот: они гледају из сажал,ења са неком радошћу на оне дол>е, који су јавно жигосани као неваљали, порочни чланови човјечанског друшгва, а при том мисле: Ја ти ипак захваљујем, Боже, што нијесам као ови људи. Ја сам увјек још сасвим други човјек — каже с тога један, него онај крадљивац и разбојник, премда и ја кадкада шта више сваким даном лишавам овог или оног мог ближњег у тишини једног дијела његова доброг гласа и части, оцрњавам га и опадам. Ја сам ипак куд и камо бољи и добродјетелнији, каже други, од мога пријатеља или моје пријатељице, који сад не могу више сакрити последице свога блуда, и о којима свијет говори, и ако и ја кадкада у мраку тајности развратно мислим и проводим раскошан живот. Ја нијесам хшак тако неваљао, говори опет један, као они биједници, који су затворени за казну својих злочина у тамницу с више кључева, премда и ја кадкада нарочито (у) мирне ноћи, када људи почивају и спавају, тумарам и обогаћавам се туђим добром: ипак тако дубоко нијесам потонуо у гријех као они. Ти си такођер несрећан и опасан, мој хришћанине, и сви тајни грјешници исто су тако невриједни и неваљали, шта више још гори него опште познати грјешници и злочинцн : то је јасно, за то је потребан један мали доказ. Видите! Од јавног злочинца можемо се сачувати и обранити. Презиремо и уклањамо се од пијанице; презиремо немилосрдног тврдицу ; браниио себе и своју кућу и свој живот од грабежљивих руку убојице; ми смо хладни и равнодушни према младићима п дјевојкама, којн су преступили срамно шесту здповјед Божију, Али како ћете се чувати и бранити од потајног опадача, који често далеко од вас кује пакосну сплетку и вас примамљује ? А како од лицемјерног лаже, који мами ваше присвајајући себи на то нраво ? Како од лажног пријатеља, који с вама говори лијепо и пријател>ски, а при том тајно јаму копа ?

Не наносе ли такови неваљалци често баш велику штету вама и цијелом свијету као очевидии порочњаци, а да им ви што криво не чините или их зовете на одговорност ? То су дакле опасни, штетни људи у грађанском друштву, ти потајни гријешници. Дакле пазите, моји хришћани, како ти оптуженици задавају себи увјек највећег труда, да се покажу пред свијетом добрим, правим и поштонпм, како сами син и кћерка чеето пута прпступају к својим л.убазним родитељима и хвале се својом невиношћу и чистотом срца, премда су их тајно изгубили. Како је дакле силно погажено пријатељство, родбина, добродјетељ и религија и како оги лицемјери ипак покрај свега лицемјерног живота, покрај свога тобожњег мира и трпљења сваког часа очекују и боје се, да се не одкрије њихова поквареност и не покаже њихово лицемјерство. Није ли то жалосно стање ? Могу ли они покрај све своје привидне ведрине и веселости уживати часове, који им не доносе мира. С тога ја називам у споразуму с вама стање потајног грјешника ничим другим до ли сјајном невољом. Пазите даље. Изгледа, да они потајно чине свој злочин — али Онога горе не могу преварити. — Ово је било дакле од памтивјека начело свих преступника закона, моји побожни хришћани : „Само да не видн нико ! Само да нико не дозна за моје неваљалство !" Тако су мислили наши прародитељи у рају, кад су преступили закон Божји. Наслађивали су се миром и спокојством све дотле, док не чуше глас: „Адаме, гђе си? Зашто сте јели с дрвета, с којег сам вам забранио да једете ?" Дакле не одкрише и увидјеше, да их је неко опазио и да зна за њихов потајни гријех. Такођер видимо то и код Ирода у данашњем евангелију, тако исто има још и грјешника, који у мраку проводе живот, с поља мирно и ведро и на првп поглед истински и задовољно, пошто нико не зна за њихово неваљало дјело : посвуда и на сваком мјесту налазе они шта више поштовања и повјерења. Свако их држи за оно, зашто се издају, за праведне и добродјетељне људе, Они су можда још осим тога марљиви, штедљиви господари, снажни раденици, пријатељски, пријатни, послушни сусједи и чељад: а то умножава добро повјерење и тиме се открива прави облик њихов;