Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 284

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

случајева, кад је владика с архипаетирском палицом у руци иш.10 апостолски пјешице у сироте куке унијатске, а слд православне у Алегени и Питесбургу. С великим одушевл,ењем породице бивших уиијата, н. пр. Алегенаца-Мошурјака, Герића, ГаФчика и др. и Питсбуржана-Гураја, Вахгара и др. спомињу оне срећне часове, кад су — убоги, прости примали у своје куће преосв^ћеног еписгеопа Николаја. Неким је унијатима, који су се сјединили с православљем, владика писао пастирска писма. Разумије се, да је владика стекао велику љубав у алегенских Руса из Маџарске и у Питсбургу. Алегенска општина, коју је преосвећени утемељно, сад је права парохија. Пепрекидно богослужење у мјесном храму, проповиједи свештеникове, лијепо владање настојниково према свима парохијанима, учинише, те је храм једва могао да прими у себе на празник пасхе све парохијане. Око 600 православних славили су Христа на јутрењи, литурђији свијетлог Христова васкрсења. За правоелавну парохију у Америци то много значи. Алегенску парохију сачињавају сада: руски исељеници из Руеије, руски исељеници из Галиције и Карпатске Русије (Угарске), Грци, Арапи, Срби, Хрвати, па и неколико Пољака и Ираца. За Грке се свчгда на литурђији говори јектеннја : „КСА СКАТМА П0Л1АН8вше" на грчком језику, а потребе им се свршују само грчки. Кад је 16. нов. прошле године свештеник свршио тајну крштења над сипом Грка Мавридиеа Сурајтиса по грчком требнику и кум читао символ вјере грчки, радости и кумовој и родитеља крштеног није било краја. Прошлог свијетлога Христова васкрсења примјетили смо, да Грци стоје у храму пред свпма. С тога су на литурђији осим јектеније прочитани били још јевањђелије, заамвонска молитва на грчком језику, споменута је била краљевска грчка. кућа а на јутрењи им се свештеник окренуо с ускликом : Хрсстхо$ ауеатг^! За тим је свештеник дао свакоме Грку по књижицу: тумачење литурђије на грчком језику. Алегенска је црква знаменита и за Србе и Хрвате, који сматрају алегенску цркву српском^ јер свештеник у обичио вријеме спомиње : краља Аиександра, црногореког кнеза Николу, владпку српског митрополита Михаила (биоградског) и Дрногорског митрополита МитроФана. Срба, а особито Хрвата има доста у Микеспорту и Пит-

сбургу. На жалост, већина је аустријских Срба унијати, а Хрвати су скоро сви римокатолици. Али и ти неправославни Славени почели су, да симпатишу пргшославном богоелужењу и реду у алегенској цркви. Н. пр. у ЕхроП -у већ еу неки Хрвати примили православље. У опће, важно мпсионарско значење алегенске општине сад ]е постало јасно. Град Алегена има више од 200.000 становника, и сусједни Пичсбург више од 300.000 душа. У тим су г'радовима већином Фабрике, у којима ради маса исељеника из Аустрије, славенских земал.а и пз Р.усије. Ти су иеељеници или већином унијати, или православни. Никад не ће нестати тих л>уди у тим градовпма, јер стотине овдашњих Фабрика) које раде са жељезом, не могу бити бпз јчких словенских радених руку. Тако ће православна црква у Алегени увијек мисионарђки дјелати међу тим православним и унијатским раденицима. Само се бринемо, што је црква још дужна алегенској банци и неким лицима више од З.ООС динара (за откуп црквеног здања од методиста). Све се рчдп, да се тај дуг исплати. Свештениа иде по парохчји и ,,сабира" новац (тражи пожртвовчња), да се црквени дуг отплати. Но и ако то у неколико задаје бриге, ипак се увијек тјешимо извршивањем дужноети, јер су овдашњи иарохијанп врло религиозни, често се иеповиједају, сви пјевају у цркви, воле проповиједи ; они из некадншњих унијата веом^ пажљиво слушају свештеника држећ га за „духовног оца и пастира душе". У општини су два братства за узајамно потпомагање : Питсбуршко —- св. кнеза Алексан. дра НеФСКог и алегенско — св. апостола Петра и Павла. Болесни брат добива из братствене касе на недјељу пет долара (10 Фор.) у име „помоћи". Братства чине и добротворна дјела. Овимабратствима предсједава свешгеник. Братски „митинг" (екуп) бива обично једном у мјесецу, али ако устреба, састаје се и ванредни. Братства имају заставе, печате и особите знаке, одређене на пошљедњој априлској скупштини делегата у Њу-Јорку и за сва православна братства у Америци. Па и иновјерце занима алегенска црква. Ирландски католици често моле, да им се да православпи катихизис на инглеском језику, а на Лазареву суботу ушли су чак и у цркву за врбицом. Цркву је посијетио римо-католичхш свештеник из града Волинга у* држави западној