Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 297

нице са 8 кревета и етан за 150 ђака еа цијелим прибором за спавање Завод има 4 двокатнице но плану п једну стару кућу. Њ. Високопреосвештечство г. Дионисије посјетио је з.чвод у овој години 7 пута. На крају I. дијела г. Весић каже, да на пушта ректорско звање ради слаба здравл>а. У опће завод је у свему најбоље уређен, а понајвише за то вал,а захвалити досадашњем г. ректору и вриједним наставницима, за тим и власти. Резултати пописа марве у Босни и Херцеговини од год. 1895. Саставио статистички одјел земал.ске владе. Издала земаљска влада за Босну и Херцеговину. Земал>ска штампарија 1896. Цијена ? Из те књиге вадимо: У Босни и Херцеговини било је 1895. г240.197 иосједника животиња (без пчела); ждребади испод 1 год. 22.327, асдребади преко једне године па до употребе за рад 34.245; кобила суждребних или које доје 26.670, осталих кобила 51.230; пастува 11.219, парипа без разлике година 87'631; свега коња 233.322. —Телади испод 1 године било је 224. 226 ; јунаца прево 1 године 211.390; јуница нестеоних 197.772; стеоних 33.240; крава 372 075;волова још неспособних за рад или товљење 73.390, способних 304.301 ; свега говеда било је 1 } 41в.394. — Бивола било је 947. — Мула 304. — Мазги 622. — Магаради 5378.— Коза 1,447.049.—Оваца музара 1,421.415; јањади, шил>ежи и шкопаца испод 1 године 1,263 245; овнова (празова) и шкопаца преко 1 године 546.062; свега оваца 3,240.720. — Праеади било је 301.571; назимади од 1 године 203.112, осталих 157.559; свега свиња бијаше 662.242. — Лчелара је било 41.187, а кошница 140.061. Седам Тајна Новога Завјета, од епископа Силвестра, с руског превео МитроФан Бан, митрополит црногорски и брдски. Цетиње, Државна Штампарија 1896. По другим листовима доносимо ову вијест, да је споменути Високопреосвећени господин превео то дјело из радње: „Изт* чтен1и по дог/иатическоту ЕогословЈк>" од ректора духовне академије епископа Силвестра, „да наоружа свештенство знањем, које му је потребно у извршивању своје свете дужности, којој је и посве-

ћено." Пријевод је посвећен нашљеднику престола Данилу. Пошто ]е, не знамо. КоЖССТВЖНаА /1Ит8рГ1А ИЖ8 В0 СВАТМ\"Тх отца иаиЈЕГш 1ована ЗлатоВстаго, ст>. ирисложеН1'ш и п'кшА на /1ит15рГ1И св. ЕаснлГА Емикапу, составленнаА по восточно/мб нап^квб св-ктулч правос /1авнк1А церкве. УпотршленЈА ради в г к дб\ овну \ г к , педагогшиски^к и др8ги)( г к училифа^к. По строго византиском пјевању у ноте ставио: Жанаси погп*. Теодоров^к, учиччлк вт* сллаоковското ду\овно гчи/ппце. (гал!оков г к (Бугарска). Издава књижарница П. Л.есичев г к 1896. Цијена 2 лева 50 сш. Правосаавнкш Љиериканскш Е г кстник г к. 0ргант*. /Глеутскои и Дласкинскоп епар\-'ш. Издаше Православнои лшсји в г к Љнерик-к. Од 1. септембра о. г. почеће излазити у ЈЕБу-Јорку у сјев. Америци лист под горњим натписом и то сваког I. и 15. дана у мјесецу. Цијена ће му бити за Америку 3 долара а за Русију 6 руб. Преосвећени епископ у Сан Франциску, Николај познат је као велики борац за православље, с тога мисија, којом он управља сваке године у Новоме Свијету све више напредује. Особито су унијати почели, да се стотинама враћају у православну вјеру. Но како противна мисија глада увијек, да томе силном напретку православља на пут стане, епископ Николај покреће споменути лист. Пошто су таке прилике, лист ће бити полемичког правца те ће „пзносити догматичку и историјску истину православља, тумачити истиниту црквену науку, разјашњујући и опровргавајући заблуде противника" Без сумње лист ће бити на велику корист православља, а особито с тога, што ће се штампати на руском и инглеском језику, а као такав стећи ће и сараднике највеће православне богослове. И ми му желимо великог напретка! Уредник је свештеник Александар Хошовицкиј^ настојател. православне цркве у Н >уЈорку. Претплата, рукописи итд. слаће се на адресу: Атепса КбТУ-Уогк-ску. 323.-2-пс1 АуепиеКет. А. Но^оукгку. Макарија митрополита московскога православно догматичко богословије. Другп део. По трећем издању превео и гдегде допунио Мишрофан Шеви% : архимандрит хоповски. У Ср. Карловци. Српска манастирска штампарија. 1896.