Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 315

башне плећи нашега свештенства ! Т:Бој јединој историја ће као најбољи судац велику већину овога гријеха нриписати, који она чини сигурно из незнања противу свог сопственог народа и своје миле вјере прађедовске, која је нас сачувала од пропасти до данас; јер она сама (интелигенција.) бјеже од те псте вјере која нас је спасла и спасава. Вође нанародне морају имати и политичке свијести и увиђавности, и ако тога немају, онда је сваки рад којега они предузимају већ унапријед за осуде, јер га бесвјесно почињ); не рачунајући ни најмање на пошљедице свога корака. То баш говорим за наше општине и нашу интнлигенцију, која ће прије сложити се у питању чисто вјерском са сваким, него са својим ро^еним братом свештеником, кога као што сам већ нагласио гледа на сваки начин ограничити само на његов требник, петрахиљ и олтар — и шта више и тамо му прописивати много што шта, па и кад ће рећи : „Благословент! Бог^к нанГН" Јели онда имао право г. Крнета стављајући сву кривпцу на свегптенике ? Нама је свима добро познато да су већина нашијех бољијех трговачких кућа почеле назад својих 50—80 година т. ј. понајвише пошље Омер пашиног покорења Босанских бегова и капетана, који су до тада били неограничени господари сваки у свом подручју, не обазирући се баш много ни на Високу порту ни на Султана, него што су хтјели оно су и радили. До тог времена дакле није смио Србин имати непокретнијех добара скоро никако а у варошима особито. Због овога су слабо и били по варошима насељени до тог доба, те истом пошље поменутог војничког покорења и уво^ења реФорама у унутрашњој управи гдје су и Срби партициппралн (меулис.), почеше се све више

и више насељавати по варошима и посвећивати се понајвише трговини и занату. Херцеговина је у тај посао дала понајвише синова, који су у почетку примљени као слуге, па се пошље добротом свога газде и сами затрговчише, и мало по мало ожпвјеше, те при простом начину живљеља и штедњи, са срећом, за кратко вријеме стекоше прилично имање. Кад су се дакле прилике за трговину указале повољније, доста је бољијех трговаца похађало већином Тријест, па и Беч, купујући тамо робу, а и даље са Липиском има^аху посла с' кожом, ишли су у Цариград, Биоград, Ниш, Румелију, Бугарску и тако долазили у тијесни саобраћај и разговор са просвјећенијем народима, од којих су чули много што шта ново за њихов начин мишљења. Трговина је дакле први доносилац културе и ов^е као и свуда би.ла. Материјализам ко^и се је и у политичном преврату 1791. у Француској појавио, полетио је у нашем вијеку по цијелом свјету, па није оставио ни наше куће, да и у њој и њеним неуким синовима не нађе добријех заговарача. (То бијаше наш мла|и нараштеј од 1860.—1870. год.) Можешсеби лахко преставити разлику изме^у једнога скроз и скроз (универзално) научног човјека, и човјека који незна ни писати ни читати, или ако зна, то бијаше све знање читати „часослов и /И^ксецословт*". Први ће све што чује прије свега подврћи стротом испиту и критици свога разума, а други ће, све што чује примити за готов новац, јер није у стању да чувену науку или заблуду узме у претрес. И тако је материјалистичка школа нашла простих присталица и апостола и у нашој отаџбини. Србин је од природе даровит, бистар лахко сваћа предмет, мисли живо ал' ирилично површно. Прави појета