Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 409

Какгаим су чудом подигли високе умове своје, да глодају иа једновеличанство^ у таквоме сиромаштву, — као да се не имаде ];е смјешити, осим у једноме срцу —- једне неисказане .-вубави; или због благодарности Његова "величанства, нли због моје неблагодарности ? Но Ти, Господару мој! ради мене толике сн претрпио муке; толику сп пролио крв: најпошље си и умро ради мене на крсту, а ја неблагодаран — код толикијех Твојијех доброчинстава могох да Те разгњевим, да повриједим свете ране Твоје, а новнм гријесима да погазнм пречисту крв Твоју. Опрости ми несретнику! Када ли ћу остављени и неблагодарни пмати једну муку равну мојој неблагодарности? Или када ли ћу моћи несретник, да ти дам за љубав покајање, за крв сузе, пошто од тога у мени ништа нема? Не преостаје ми даље други лијек, осим да трчим Теби, да Те зовем са свега срца. Но впдиш Господе, како нпјесам достојан, да ово сачувам. — Знај још и ово: Да ништа сам без Тебе немогу учинити. Знадем сам паеги, него не умијем да се дигнем; знам се удаљити од Тебе, но незнам да се повратим Теби; знам гријешити, но незнам покајати се! У осталом истинити љубите.ву душе моје, дај ми руку помоћи, подигнн ме, утрвдн ме.! Твога божанственог промнсла желим; Тебе љубим од сваког блага и порадн Твоје чисте љубави омрзну ћу сваки зли гријех, а одрећи ћу се гријеха, као узрока Твога страдања и смрти. Сада дакле да говорим Теби: Ове отворене раее, моме спасењу, да пспросе милоср^е у Тебе, а ја бих волио умријети, него да се још повратим, да Те разгњевим. Заиста!

VI. У Петак. I. Шта је смрт? Јеси ли знао, шта је смрт? — Смрт је евагдање одвојење од овога свијета. Разумијеш ли даље? У малом тренутку мораш да оставиш све оно, што ти је мило у животу овоме; оставити: родитеље, ^ецу своју, другове, имање, васпитаче; оставити смрдљиве страсти, кућу своју, ^е си живио, без икаква надања, да ћеш свето опет внђети; оставићеш све и отићи ћеш у друго мјесто. 0, колико је друкчије од овог нашега! Тамо је ништа све ово. што се на нашој земљи чини да је велико. Још мало, доћи ће онај дан смртни, у коме ћеш бити из јутра жив, а у вече обрешћеш се без душе; или у вече ћеш живити, а нећеш жив осванути. Метнуће те на дрвену постељу и однијеће те у цркву; за тијем метнућете у једну јаму н отићи ће од тебе, а пајпошље ћете заборавити. Твоје нечисто, безобразно н смрдљнво тијело сада је покривено богатим одијелом а тамо ће бити покривено црвима и служиће им за јело. Црви ће тп другови бити. Оии ће ти земљаци бити, онн ће ти п постеља бити, на којој ћеш се до краја уништити. Нестаће твоје мекано и слатко тијело, које толиким јелима, пићем и посластицама храниш — живећи у сваким свјетским угодностима, а тијем приправљаш красну трнезу за црве, да се у гробу хране тијелом твојим, једући те. Реци ми дакле, јесу ли истините ове ствари, што ти казах? Не говорим ја оие ствари, које не видим својим очима, а тијем те молим, ради твога добра.