Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 412

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Пабирци пз „Бос. У престолу св. мошти могу бити и не бити, те га освећује архијереј и јереј; но у антиминсу св. мошти бити морају, те га освећује само архијереј. — Било у престолу св. моштију, или не, у антиминсу, који је на престолу. бити морају. А зашто у престолу св. мошти могу бити и не бити? За то, што се св. божја литурђија, без св. антиминса свршавати и свршити не може и не сме; па како у антиминсу има св. моштпју, то се на н>ему св. литурђија може и сме свршити баш и на престолу, у ком св. моштију није, као што се св. литурђија са антиминсом може и сме свршити и на ком другом, пристојном месту и дому. А ако је св. моштију и у антиминсу и у престолу — не чини нпшта, грех није никакав. Но треба знати, да се баш и са антиминсом — у коме су, да како, Св. м ошти — св. божја литурђија само у цркви, а на престолу сврша" вати и свршити може п еме. Тек у пзванредним приликама дозвољено је са антиминсом св. литурђију свршити изван храма, у дому. А онај свештеник, који би у редовним приликама, службу божју свршавао и свршио изван храма, у дому, ма и на антиминсу, — смртно би згрешио и од претпостављене власти црквене строго, па и најстрожије кажњен био. Дакле: био храм „потпуно или непотпуно освјештан", антпминс има бити „тронисан". Но рећи ће ко год: лепо, лепо, но шта ћемо са „рукописном Србуљом"; шта ћемо са „Номоканом"; шта ћемо са „кормчијом" Та ето с е ту претп строгом казни оном„ иоп8, кои зна» етТк Улко церковк н"кстк тронјсдна и лр^кижмтт^ п поетт* ск /иалн/и-к антилжсолп*. Ево шта о овоме вели 0. Х-р: „По овој опазки нз Србуље, не смије се тронисани антиминс ни употребити чак као обични мали антиминс, него као што се види и онђе, ђе је неопходно нужда, да буде тронисани антимпнс, т. ј. у неосвјештану храму или дому, ту још мора бити и обични мали антиммнс, који се у обично вријеме има развити, јер је у сваком случају тронисани антнминс сама часна трапеза, досљедно дакле? кад је св. трапеза, ту мора бити још и антиминс, без којег се ниђе служити св. литурђија неможе?,

Херц. Источнпка" Ове речи, 0. Х-ра доста су нејасне; шта он ту управо хоће да каже, то је тешко знати. Колико ја преведене речи 0. Х-ра разумем и разумети могу, рекао бих, да он разликује два антимпнса : мали (обични) и велики. Мали, обични антиминс био би онај — по њему названи нетронисани антимиис, у ком нема св. моштију, јер вели, да се „тронисани антиминс не емије употребити чак ни као обични мали антиминс"; а велики антимине, то би био „трзнисани антпминс". Него, кад је „у сваком случају тронисани антиминс сама часна трапеза," онда „тронисаног антиминса и нема: нити бити може. Или ће ее зар „тронисани антиминс", у коме има св. моштију, постављати на већ „тронисани антиминс", часну трапезу, у коју су св. моштн уложене? А је ли и у оном „случају тронисани антимпнс сама часна трапеза", када у часној трапези св. моштију нема? Дакле ипак има и бпти мора „тронисаног антиминса" т. ј. таковог антиминса, у ком су св. мошти уложене, ушивене. Трапеза не може битн антиминс," него на трапези има бити антиминс. Антиминс је место трапезе, замењује трапезу, те^по томе трапе^ј, не може бити антиминс, јер^трапеза сама^ себе замењивати не може. Да би могли дознати, шта је велики а шта мали антиминс,"навешћу и први део споменуте „Србуље": кту >итронТсан8 церков к-к рдит г к сваш ^ никт * гк дТдконолп* шлтарт* и шд^кваготсе к-к скаш,ена по^ швичлиј и тогда прострВтт* кмикк! Д нтилшсђ . н /иали разки= кдн>тт5. по чтен Т '8 вкангслТл и по св.крћШжТ'и свАТУе слоужки, сккнкаготт* <иали н велики аити/ииск, и кнкает-к сккркшснп скдтме сло\ј"жвн ". Реч је о томе, како и на чему се има свршавати служба у „нетронисаном" храму ; и ту се каже, да се одмах, пре почетка службе „простире велики антиминс, а мали ее антиминс развнја после читања јеванђеља". Из овога мало час и онога пређе наведенога места „Србуље" хоће 0. Х-р да дозна, какав [тиминс има (,) 1 [ [i [ ) ј ; о ј { уно", а