Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2 Б.-Х. ИСТОЧНИК Стр. 55 другој је богаство препрјека, у трећој је днтељске. Чим више домаће одгајегве реравнодушност, безумље илн бесавјесност. ј лигиозни жпвот дјецезанемарује, тим впше Колико међу тим у том погледу имамо мора школа чннити, да занемарено исправи, разлога да се жалимо, толико се морамо и чим су веће погрешке родитељске, тпм ппак чувати, да немар куће родптељске више мора учитељ свјетовати, како би се не учпнимо мирпим јастуком савјети ро- дале учнњепе погрешке неутрализирати.

Панегирик светитељу Сави.

Влпгтестиви слутаоци! Наука се поноси својим великанима, који су је проширили и дали јој ширега полета. Вјештина високо цијени и уздиже свога умјетника, А црква! та и она има својих великана, које је крунисала светитељским вијенцем, за вијерно испуњавње матврински јој заповједп. Па мећу свјетилницима црквеним, високо се уздиже и наш данашњи просвјетитељ и учитељ св. (Јава. Данас је слава васцијелога Српства. Уђеш ли у дом Божији, бићеш занешен похвалним пјесмама, св. мајке цркве у 'чест св. Сави; завприш ли у наш просвјетни дом, у нашу узданицу школу, и ту ће те дочекатп дјечпца са умилним нјеваљем: Ускликнимо с љубавл-у свстител.у Сави, Српске цркве врховне свештеничкој глави. Као што рекох, прква га наша узноси као светитеља великог; школа га славп, као свога основаоца п патрона, п ми се сви клањамо његовим светитељским врлинама и дјелима. Драги ХришЛани! Опијени зе.маљскпм уживањима, ми се преко године врло ријетко сјећамо нашега данашњег светитеља. Од године, до године, само нам је овај дан, кога треба ио нашем погрешном схваћању, посветитп: животу, раду и подвизнма светога Саве. 1Та бар кад нисмо у стању, да га славимо чешће у години; да га опјевамо у свакој прилици; онда бар умољавам вас, да се растријезните од земаљских уживања, да одбаците све, о чему је недостојно мислити и говорити на данашњи наш свечани дан, а ја ћу вам го мојој пастирској дужности коју рећи о животу, раду и врлинама св. Саве. Драги моји слушаоцп! Велики жупан српски Стеван Пејиања п његова супруга Ана, имали су три највећа

алема калема — три сина: Стефана, Вукана и најмлађега Растка; али од та три алема, као дасе је са својим сјајем, својим блијеском највише одлпковао Ратско. Двор владалачки са својим сјајем није га заносио; на бу-дућност, која му је намијењена била, као владалачком сину, није се обазиро. Кад је стуиио у младићко доба, отац му повјери неки дно земље на управу; но и на том високом иоложају, био је незадовољан, Њему је недокучни промпсао одредио, да се посвети узвишенијем повпву. Једном прпликом, кад је неки атонски калуђер дошао Стевану Немањи за прилоге, Расгко ступи у разговор с тим калуђером, којп му ватреним говором, описнваше све л>епоте Атонске горе. Он му говораше: о смпре ним и непрестаним молитвама јмонашким; и нспосничком и пустинском животу монашком. Занешен тим дражима земаљскпм, нсте ноћи за истим калуђером, умакне у св, гору Атонску. Сутра дан настала је - највећа жалост у двору родитељском, за пзгубљеним сином. На све страпе, послати су људи, да га траже; али заман, нису га могли наћи. Најпослије отац пошље посланике у св. Гору, да га н тамо потраже. И посланици нађу га у манастиру Пантелејмону, но у сасвпм другом стању. Мјесто сјајног владалачког однјела, њега је красила екромна калуђерека мантија; мјесто калпака на глави. стојаше му црна камилавка. Растко у калуђерству названи Сава, даде тужннм посланица. пострижену косу и утјешно писмо родитељима. Од тога дапа. настали су најсрећнијп дани за младог постриженнка Саву. Слободно врпјеме нпје узалудно трошио. Нитање књига, како богословски, тако богослужбенн бпјаше му најмилија забава. Да, њему се је ваљало спремити за великп позив, којн' му је био намијењен од