Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 133

за мијешање крви; епископи не могаху. а да не осуде и осудигае Вардово поступање с Игњатијем, ади послије дугог савјетовање само 5 епископа нехтједогае, да виде Фотија као патријарха, шта више и они га признаваху, и ако као свјетов њака, за врло побозкног и ученог 1 ). Фотије није имао зашто жељети високи духовни чин, те је, знајућ његову тежину и дух времена, чинио све, да осујетн свој избор; али је Внрди и императору требало да виде мјесто Игњатија таква човјека, какав је био Фотије и пошто је прогало вигае од мјесеца од свргнућа Игрватијева, Фотије мораде попустити императоровој вољи 2 ); за 6 дана прође кроз све ниже степене клира, а на рођење Христово посвете га за патријарха 3 ). Одмах се затим започе оно, што је Фотије у неколико предвиђао. Игњатије бјеше најприје изјавио, да се одриче катедре, али послије, по наговору Вардових непријатеља, поче говорити, да није нипошто пристао, да га не држе управнтељем цркве 4 ) Раздражен таким упорством, Варда побјеснп од гњева, те прогањаше оне, који су били за Игњатија, као непослушне највећој власти, али та Вардова сила учини само то, да се неколико епископа одрекло Фотија, а други га проклеше, настаде колебање. Фотије невино страдаше за цркву н засе, те писа Варди, изобличив га 5 ); али је било !) Никита и Михаило монах: „изабраше Фотија" Т.ОУ III, гилвфгЕ а ха! гсоуХа срГјјЈК.Гјбр.еуоу. Живот пр. Никите Студитп. И прије и послије Фотија бирали су Епископе из свјетовњака, на пр.: Кипријана Картагинског, Нектарија, Амвросија Миланског, ЕпиФанија Саламинског, Талатија Ћесаријског, Тарасија, НићиФора, Георгија Кипарског, Георгија Схоларија и др. 2 ) Писмо антиох. патријарху: „Долазе ми одабрани сабором из клира, епископи и митрополити, а пред њима и с њима побожни цар. . . . Нијесу ме се оканули, док нијесу свршили своје дјело жел.ено њима, а мени мрско." У писму Варда: „Не испитав, осјећах да сам недостојан архијерејског стопена. . . . У бригу ме бацаше очекивање непријатних догађаја, који ми сад муче душу. Колебајућ се због њих плаках, молих, чиних све, да не дође до мог избора." У писму патријарху (папи) Николи" : мене је као кривца, чувала стража , све се догодило против моје жеље; ја плаках, заклињах, отимах се, кад су ме постављали и ову дужност. То сви знају, Сл Ер. 113. пагл. Правда о катедре стр; 211. 213 и 220." 3 ) Никита; МитроФет Смир, у писму Патриц. Мануилу. 4 ) Анастасије Библиотекар: РгаеШ. ас! СепсП Т. 23' р. 121, 453. Никита у животу Игњатијеву. И записнику рада т. зв. 8. сабора, сами заштитници Игњатпјеви веле, да је Игњатије сирва пристао, да се одриче катедре, а они су га савјетовали, да то нипошто не чини. 5 ) У двјема писмима Варди. Гл. поч. Ер18(. 6. аЛ ВагДак: „0, да ме је задесила смрт прије, но што сам насилно изабран. Толике и таке биједе не би ми, као таласи, потресале

веома потребпто сазвати сабор. 861. год. 318 епископа, међу њима и папини посланици, потврдише Игњатијево свргнуће и Фотијев избор. те се црква умири. Но папа не доби оно, што је желио, — Илирију, не доби милоште, коју је ишчекивао, посла писмо у престоницу и не обзирућ се на савјест, износио је себе као судпју ј васељене, — анаметигае Фотија на римскоме сабору. Фотије се нато није обазирао.' Он је већ прије казао све, гато је требало рећи: која су правила поврнјеђена? — Она која цариградска црква досад није примила 6 ) т. ј. лажне декреталије — пролазак незнаља, а које папа еравњиваше са природним законом и са заповједима Господа Иеуеа 7 ). Фотије мирно вршаше апостолске радове. 861. г. бугарски кнез прими крштење и Фотије спреми у Бугарску архијепископа и свештенике за сједињена с Христом незнабошце 8 ), а до године пошаље Тшрила и Методија у Моравску, по жељи њених кнезова, — да уче на тамошњем словенском језику. Међу тим 862. г Фотије изради, те арменска црква одреди на ширахаванском сабору да се с,едини с православном и Фотије одмах поставп с.вога ученика

душу. . . . Кад видим свештенике, какве му драго, како сви трпе за један гријех (тпааајлатс), видим, гдје их исмијевају и предају на срамоту, одузимају им језик, како нећу тјешити оне, који умиру прије мене? . . . Често молих за њега (презвитера), молих те . . . како ћу престати молити затвоје и народне гријехе? То сам написао с крвавим сузама" ... У 111. писму Варди. У писму протоспатарију Ер, 22. с великом жалошћу описује насиља Вардина. 6 ) ДРУ Г0 Фотијево писмо натриј. (папи) Николи у Баронија а<1 ап. 861. §. 34.. 54., 17. правило сабора од 861 г.; у Хардуина Г. 5. п. 1196. У инглеској библ. сос1. 1|аус1 39 (691 8ес. са!а1. М. 88. Ап^-Нс 1.) показује се и рад сабора 7 ) Ер181. 8. №со1а1 ас1 М1с11ае1ет. 8 ) Гл. писмо папе Никоде императору. СопсИ. 22. н 62. Ево новог извјештаја од новокрштеног Бугара: „ја сам од високопросвијећеног бугарског народа, кога Бог ових година просвијети крштењем по своме избранику Борису, кога на крштењу прозваше Михаилом , који с помоћу Христовом и крсним знамењем побиједи расцијепани непокорни бугарски народ . . . рашири по њему св. књиге . . . дозва св. ЈосиФа, архиепископа, учитеља других п савјетника, и погради цркве и манастире и постави епископе, попове и игумане да уче. . . . И још док је живио као монах и кад је био на његову мјесту његов ирви син Владимир, благослов Божји и Михаилов снђе на Симеуна, те задоби столицу стјер.авши брата." Перхам. предговор Серг. Троицк. Љвре H. 3. в. XIII. чудо Вел. м. Георгија новемара 26. Усиореди Симеона Логотета стр. 25. Фотије у писму Михаилу (МопI,ас1и. Ер. 1.) назива овога кнеза хаАбуа сраХ(ха тсбу ејлозу тгоуоу , то)У 1|ло)у тгреи|хатсх с&бсу&у у,а фа Ех. ес1. Вазпа^. т 1ес1. СатвЈ! р-384 414.