Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 137

исцрпиве снаге, које у њој скривене леже и која се ненрестаиб живо очитују; он нам показује вјечне и непромјенљиве законе, по којима те снаге дјелују ; он нам показује унутрашњи, точно прорачунани одношај у којем све у природи стоји једно -до другог. Само код таквог одношаја могу успијевати жетве; само тиме нам може земља отворити своју плодоносну утробу, ако један другога помажемо, један другом руку пружамо и љубимо се. И тиме бивају све љепоте природе са свијем радосне по нас; тиме добија овако од њезиних дјела виши чар; тијем се са свијем измирујемо с њезиним разорењем, с њезиним страхотама и с њезиним појавама, које нам штету доносе, јер ове такођер припадају Његовом створитељском добротворном дјеловању и проистичу од Његовог мудрог, савршеног уређења. Ипак и важних нам наука даје природа; а жетва нас на то упозорава. Ми се морамо са својим приправама, које се односе на обд.елавање земље, управљ ти по каквоћи природе. Ми морамо своје намјере и срества њезиним потчинити. Ми се морамо прилагођавати њезином ходу, њезиним промјенама, њезиним захтјевањима. Ми се морамо задовољавати њезиним поклонима, која нам она на овом мјесту, у ово вријеме, под овим околностима пружа. Та правила служе нам и у свима нашим осталим пословима као смјер, по коме ћемо с^ равнати. Тих начела можемо се ^држати чак и у својим кућним и грађанским пословима ради сигурног иђења. Те обзире можемо имати и у свакој од својих жеља и планова и у свему, што чинимо, да не би до- ј спјели на наопаке путе. Тога ради, довикује нам жетва, „ради сходно природи", ако желиш весео и задовољан бити ; и њезино кликовање понајбоље ће се чути, ако је еветкујемо као празник религије? Како се не би радовали њезином празнику? Како пе би најважније и најкорисније науке, које нам природа препоручује, са задовољством саслушали? Како не би захвално признали, кад ее на тако видљив и оевједочен начин на то пос}ећамо, од којих се будалаштина и погрјешака чувати морамо, па да постигнемо свој циљ? — Па зар нам празник жетве не навјешћује и величину Божију, како се она у природи јавља? Не казује ли никнута, цвјетна и зрела љетина његову славу? Није ли свака пло-

поносна њива, свака зелена ливада, свака оки ћена башча, свака благословена рудина, доказ Његовог величанства и господства? Није ли он тај, који све ствара, све одржава, за све се стара и све обнавља ? Не показује ли нам сваки корак у царству стварања, сваки поглед, на Његова чуда, на Његове особине и мишљења? не казује ли нам изобиље Његовпх дарова о Његовој безмјерној доброти, и о начину, како их он међу нас раздјељује? Да, велик се и клањања достојан показује нама Бог, ако помишљамо на то, да нам и рану и познију кишу даје у право вријеме, а вјерно и сваке године чува жетву велики је и клањања достојан с доброчинства и милосрђа, њежни, милостиви отац, који радо усрећава све своје синове; велик је и клањања достојан на наше добро, на нашу утјеху, на нашу радост, која нам је с тога пала у дио на данашњи дан, јер посматрамо дјела његова у природи. Ш. Но и треће је празник човјечанства наш празиик жетве, а зарад тога и празник радости; он расвјетљуј^ наше високо достојанство и по казије нам најчасније мјесто, које у реду створења заузимамо. Бог је саздао човјека по образу и по подобију свом, вели свето писмо, да би могао владати над цијелом земљом и себи је потчинити; и сваке нова жетва нови је и непротивословни доказ, да је створитељ постигао своју драгу намјеру и човјек испунио то своје узвишено одређење. Јер сијати и жњети, каже се доиста господарити земљом и себи је подложити ; то јест плодове њезине умногостручити и облагородити; то јест њезине плодове извести, које она, сама себи пропуштена, не би могла произвести. Човјек, кога је преблаги Бог обдарио разумом, својим размишљањем и изображеношћу даје земљи свагдје, гдје обитава, други облик. Он ју умије обрађивати и употребити на своје еврхе. Он потпомаже згодним срествима њезине снаге, долази јој у помоћ на различит начин код њезиних љетина и знаде је оживити, обогатити и пољепшавати. Да, шта може дјелатност и ревност, што постојанство и истрајност, што наука и вјештина, што дух проналаска и размишљавање; што човјек може испословати, одржати, понравити, олакшати, приправити, које је