Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 184

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

Замисао похађати св. мјеста, која се јејош лањске године, кроз уши свију нас провукла, ето се данас, на славу Пресвете Тројиде, на дику и понос наш остварује. Ето два брата, два Србина православна, лицем данас из овог св. храма полазе, поклонити се св. жпвоносном гробу Христовом.

ЈБубазна браћо п сестре! помолите се заједно самном: нека их Свемогући Бог благослови, умудри и укријепи, да њихов пут буде сретан, из чпстог срдачног покајања, из чисте љубави наспрам св. вјере и цркве православне, на њихово и наше вјечпто спасење. Амин.

Пост св. четрдесетнице. Од Јована Шарића, пароха церанског у Далмацији.

Света јз четрдесетница вријеме од 40 дана поста, свете и скрушене молитве, покајања и чинења добра саоме брату ближњем и тако дочекујемо и славно Ва^кресење. Пост је установа велика, заснована самијем Богом 1 ). Такав свет појам о посту даје нам старп завјет, а у новоме завјету видимо да га је освештао сами наш пре благи Христос Спасптељ 2 ). Сљедећи апостоли примјеру свога преблагога учптеља Господа Бога, увјек се постом спремаху на своју службу 3 ). Тако пост уважавајући св. апостоди, препоручиваху га и наређиваху и свему народу '). То је тако требало и то има смисла; јер се ничим тако неукроћавају страсти, као молитвом и постом. Спаситељ нам говори у јеванђељу : „ Овај се род изгони само тхосгиом и молитвом". У посту и молитви је и наравственост, васпитање, неискључива могућност постигнућу очишћења гријехова, а тим самим и милости Божије. Рекосмо, да је пост установа' божија, у Староме Завјету, а у Новоме да је та установа освештана самим Спаситељем Исусзм Хрпстом што и на овоме реду тврдимо. Ми православни тако вјерујемо, као што нас учи ев. писмо — библија; а код Римљана тако није; јер они веле и уче: да је пост св. четрдесетнице установио папа Телесфор 117. године, те од тога доба да је пост свете четрдесетнице пастао обвезнцм за сву римску цркву. Пимски богослови наводе писање св. Је-

ролима о посту, да овако о истоме вели:

Ј1о

») Види (Бит. II. 17; Исх. XXIV. 28; Втор. XX, 27; XIX, 6—8; Неем. IX, 1. 3.). 2 ) Видп (Мат. IV, 2; Лук. IV. 2; Мат. XI, 16. 18. 14, 16 XVII, 21; Лук. II, 37. 3) Види (33, 34, 35). (Дј. ап. IX. 9. XIII, 2. XIV, 23.). ") Види (I. Ко1>. VII, 5; II. Кор. VI, 4. 5/

снази традиционалној аиостола, ми опажамо сваке године пост од 40 дана, и прамјечавамо уздржавање у добама предиисатим а . Из ових ријечи види се, да и св. Јеролим тврдп пост као и наша црква, што је признање римскпх богослова као и наше, дочим и они веле да пост св. четрдесетнице бјеше чврсто држат међу Христјанима првих вјекова, кога поста да се није јело до једном на дан и то о заласку сунца или у пола дана. Тога доба, да бјеше одбачено не само свако мрсно јестиво, већ шта више и сваке посластице. Тако се стајало с постом у старо вријеме ; али још строжије бјеше велике неђеље; на Велики Петак није се јело ништа до само залогај хљеба, и то би била сва храна побожних Христјана старога доба. Колико ми схваћамо важност поста, осим онога што смо до сад рекли, ми бисмо могли мпслити, да је постење од 40 дана поглавито установљено у цркви из сљедећих мотива: 1. Што је наш Исус Христос постио 40 дана у пустињи; а с тим и нама оставио примјер да и ми тако радимо; 2. За спомен страдања и смрти нашега Спаситеља; 3. Због приправе св. тајни иеповједи и причести; 4. Постом и молитвом моћи ћемо добити одпуштене гријехова, а с тиме иосветнти се Богу и спасењу своје душе као људи грјешни, који се у гријеху рађамо и умиремо, па је нужно да то црнило и љагу са себе оперемо молитвом и постом.