Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 272

Св. 7 и 8

тивно иђаху к истини као у заклучењу од часнијех емниричкијех фактова; први говораху, да првом књигом читања има бити свеш. историја и молитвеник, други — садржнном те књиге ставишеда буде дијете окружено згодом видимога свијета и т. д. Та разлика у убјеђењама и вјеровањима самијех педагога, подјелила их је у два табора, ступајући појединн у своме особном зна чењу. Школа се појавила текар ради тијех и

другиЈех као орган проведења у млаЈОке поко лењу идеја, које носиоцима те се разлике јављају једне до другијех корпорацијама педагогике. Сво питање о праву на заведење школе покренуло се тек као резултат борбе за суштествовање двострукога погледа на свијет, генерички различито мођу собом. Преставници првога прозвани -су клерикалцима, други — научним педагозима. Шта је од тога двога боље?

(Наставиће се.)

Кратки извјештај српско-православног богословског училишта у Рељеву за школску годину 1896-11897.

I. Непосредни надзорник РБегово Високопреосвештеиство Господин, Господин Никола Мандић, архиепископ сарајевски и митрсполит дабро-босански; екзарх Далмације ; посједник комтурног са звијездом крста ордена Франц Јосифа. II. Наставнички збор У богословеком училишту радило је у току ове школске године I управител. и б настакника а) Управитељ. Васо Цоповић протопрезвитер, члан АЕМ. Конзисторије ,ч,абро-босанске епархије, као привремени управитељ богословског училишта, имао је само управу и канцеларију завоДа, вршећи при том потпуно своју сталну дужност правог конзисторпјалног савјетника у Оарајеву. б) Наставници. 1. Петар Зимоњић, јероманах, предавао је историју Хришћанске цркве у I. разреду 3, а II. 4 сахата недјељно; догматичкв богословље, у П. и Ш. разреду по 4 сахата и црквено. пословни стил у IV. разреду 1 сахат недјељно. Осим тога предавао је од 15. новембра до краја ове школске оодине и два предмета обољелог наставника дра Душана Ружића и то: морално богословље у III. разреду 2 сахата и омилитику у IV. разреду I сахат недјељно. 2. Радослав Калембер, евјетовњак, учитељ богословије, предавао: Хигијену у I. разреду

2 сахата и пољопривреду у Ш. и IV. разреду по 2 сахата недјељно. Исти је отправљао и дужност заводног економа, имајући за то нарочиту награду. 3. Др. Душан Ружић, свјетовњак, учитељ учитељске школе у Сарајеву додијељени богословском училишту, предаваоје до 15. новембра: грчкп језик у 1. и П. разр. по 3 сах, недјељно; морално богослои.г.е у III. разреду 3 сахата, и у IV. разреду: црквено цраво 4 сахата и омилитику 2 сахата недјељно. Осим тога, исти је уз нарочиту награду предавао до 15. новембра и црквено нојање са црквеним правилом у све четири разреда 5 сахати недјељно. Пошто је нак оболио, то је радн поправке здравља добио 15. новембра допуст на 2 мјесеца, који му је доцније продужават у два пута и тако продужен до краја ове, или управ до почетка идуће школске годнне, а предавање његових предмета преузели су остали наставници као што је то већ код свакога споменуто, осим црквеног појања и правила, које је предато нарочитом учитељу. 4. Августин Ботањаковић, монах, сунлент богословије, предавао је у I. разреду: јвод у св. писмо старог завјета са тумачењем старозавјетних књига 4 сахата и црквено-словенски језик 3 сахата недјељно; у II. разреду: увод у св. писмо новог завјета 3 сахата; црквено-словенски језик 3 сахата, а од 15. новембра, замјењујући обољелог учитеља, Д. Ружића, предавао је и грчки језик у I. и П. разреду по 2 сахата недјељно.