Босанско-Херцеговачки Источник

Отр.' 274

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 н 8

(622.-1854.); Мухамед и његова наука; ширење хришћанства, и даље као у нрош.хом периоду. 4. Хигијена. Приступ. Анатомија и физиологија човјечијег организма. Повољни и неповољни утицаји ваздуха, свјетлос-ти, занимања, населења и хигијенски значај одијела и хране. О цјелисходном одхрањивању дјеце, њези чулних органа, њези у болестп и чувању од заразних болести, и о првој помоћи у случају несреће. б. Ново-завјетни грчки језик. Наука о оолицииа. Читање јев&нђеља од Матеја. Други разред. 1. Увод у св. иисмо повог завјеша. Појам о уводу у св. књиге новога завјета. Литература, специјалан увод и опћи а наиме : а) о историји канона ; 6) о историји текста, (какав се материјал употреољавао при писању ст. завјетних Књига, начин писања, како су постала разна читања (варијанти), покушаји да се поврати чист текст, штампана издања новога завјета, и стари манускрипти новозавјетних књига; в) како су се ново-завјетне књиге гаириле пријеводом или о историјп пријевода и о разним издањима. 2. Црквено словенски језик. Наука о основама и синтакса. Читање и тумачење најтежих мјеста из јеванђеља од Матеја. Свакога мјесеца по једна школска писмена радња. (Предавано по „црКЕено -ославенској граматици" од професора Ј. Живановића). 3. Историја хришАанске цркве (продужење). IV. Период од коначнога оцјепљења западне цркве од источне до пада Цариграда: ширење хришћанстза; покушаји сјединења (уније) црква у Ферари и Фиоренци; црквена књижевност; редови (ордени) у западној цркви; црквено учење, богослужење; религиозно морални живот; јереси и шизме, V. Период од пада Цариграда до данас: ширење хришћан.; реформација: Лутер, Цвингли и Калвин, и даље као у прошлом периоду. 4. Ново-завјетни грчки језик. Понављање науке о облицима. Читање јеванђеља од Луке и дјела апостолских. б. Догматичко богословље (први дио). Приступ. 0 Богу самом по себи и његову опћем одношају к свијету и човјеку. Предавано по.догматици Макаријевој (уз пријевод од Шевића). 6. Тумачење св. писма ноеог завјета. Тумачење јеванђеља од Марка с обзиром на паралелна

(једнака) мјеста у осталим јеванђелијама и I. и П. посланица Солуњанима по црквено-словенеком тексту. ТреЛи разред. 1. Догматичко Ђогословље (други дио). Наука о Богу спаситељу и његовож посебнам одношају према човјечијем роду. Предавано па Макаријевој догматици (уз пријевод од Шевића). 2. Морално богословље. Пристуи, Историјски дио: хришћанско морално учење. Систематеки дио: о закону божијем; о слободоој вољи човјечијој ; о хришћанским дужностима (до о дужностима према себи). Предавано по рукопиеу. 3. Ледагогика и методика (дидактика). Педагогика: о васпитању у опће; о васпитанику и срествима за васпитање. Дидактика: основна правила за наставу, школски ред и ерества школскога реда: Уз то је предузимана логика и психологија. 4. ПомиЈШвреда. Ратаретво, баштованство, ливадарство, пчеларство и свиларство, Практичне вј ежбе. Чешврти разред. 1. Црквено ираво. Извори, устројство, управа живот цркве и њен одношај према држави и другијем вјерекијем друштвима. 2. Пастирско богословље. Опћи дио: о пастирскоме старању, које се односи на цијелу паству. Посебни дио: о пастирскоме старању, које се односи на поједине чланове његове опћне. 3. Литургика. Опћи дио: о евештеним лицима, временима и мјеетима; о стварима, које су у опће потребне за богослужеље. 0 основнијем и спореднијем еаставним дијеловима богослужења. Посебни дио: о свакоме појединоме богослужењу поеебно. 4. Катихетика. Опћи дио : историја и извори катихетике, о катихети и праву, и дужности катихизирања, и о времену, кад треба предузети катихизирање. Посебни дио: опћа правила за вјерозаконску наставу. Обрађивање и срества за очигледну наставу у вјерозакону. Метод. 5. Омилитика. Појам и подјела омилитике. Предмет црквеног говорништва, облици црквеног говорништва, унутрашњи карактер црквене проповједи (проповједнички стил), о предавању црквене проповједи и о импровпзацији.