Босанско-Херцеговачки Источник

Стр 1 334

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

ЕЖчн кт1 кмшгород^к л»8жТ4, и.инши л\\г* риж-к №Городникт».; тои ил^ отрока, оу нсгЛж« к-к нога с8)(а скорчжа, и н{ <иожаш« х°А" ти §10: ни 1млиш ко ч^кстковаш« ек>, но подд г к= лакт^ дрекАнВк ногВ, ржда'ше. Тои ксегда на церкокног пракнло, ко дни и к^к ноцж, к цер* кки сткјј ^ к /ичникт*. корисл и Г/1'кка ирирдА и кт\ грокЖ /ит). ихт>. со слеза'/ии прииадад, проСАии исц-клсшА. Ео единВ же ноцјк икишлса ежб сткш лјчиики, А гллголашл: почто копТеши к Т у на^^к, чмок-кче; он^к же показокаш« И/ИТ* л оусо^ш^!« ног8 и просАше исц^кленТ/А. Они ж« прекрсстиша ног8 еги» трижду. И козк В дикса

® сна отрок ^к онк1и, и>ф8ти но'г8 скок кк'|тн здрлк!?, и кскочн сллка кгл, и ишок -кдл лк>= Д1/ИТ4., кл 'ки> его стГи <ичницк1 коригк и гл^ккт* гакле'н1бЛ1 г к скоил^т* нсц^клиша. Пок -кдаше же А сУе, глки) кид -к рдацјл ст* Н1ши и тОргЈа отрока онаго, ижа паде на т^кл-к ста'гш кориса оукикл'(Л1аги), и пронзж -к кмстк копил^Тх: тон ск^кфб носацјк пред^к стил «и ЗрАШеСА. Сл 'к |1ец г К н-ккТи пршшд ^к, припл'даше ко гроки ^и^к сткјјск и локкЈЗл 'ше лк >к('зни) кокчсги, и очи скои при» лагл 'ш1, просА исц'кле 'нТ /а, н лкп ирозр'к: н кси прослл'кишл кга, и стк^т* еги> оугодникиж^к ко риса и гл -кка. Ље се.)

Проповијед на Преображеље.

„С(И €ГТК Син-К Л10Н козлкжиени тогл П0м8шДИТ( и . Ево нас браћо скупљенијех на гори ТаворскоЈ, куда нас изведе вјера наша света куда нас дозва Искупитељ и учитељ наш Господ Исус Христос, да нас увјери да је Он заиста Бог — да неби како ми гријешни људи посумњали кад нас окупе муке и невоље у Његово Божанско посланство. Знаде он преблаги наше људске слабости, знаде он наше душевно и тјелесно стање и нашу немоћ у борби са злом, па нас и доведе овђе на ово свето мјесто да би гледајући свјетлост лица Његовога заборавили незгоде и наговоре гријеха тијела нашега пропадљивога — а очеличили се душом, умом и разумом чинећи добро; Доведе нас овдје у ову мирисну гору Таворску, гдје је хлад и миомирис на све стране — гдје се чују умилни гласови — птица које славе Вога, доведе нас ево овд је гдје смо у стању збацити са себе тешка наша бремена овога живота и бриге земаљске, доведе нас овдје пред свијетло лице олтара овога светога под којим извире животна вода, које се ево напајамо, доведе нас овдје и уплашени и раздрагани том љепотОм и лахкоћом нашом зар не велимо заједно са св. апостолима: „Учитељу

добро нам јв овдје бити — дај да начинимо сјенице, па да овдје пребивамо!" Кад нам је дакле браћо тако лијепо овдје пред лицем учитеља, иашега који се сија као сунце, дед дакле да начинимо сјенице — ладњаке и станове сваки за себе па да останемо овдје на овом светом мјесту гдје се тако добро, јако, лијепо и тако благо осјећамо. Зови мајсгоре — приважај јапију, копај темељ, привлачи што ти треба, лиснатога грања и ексера часом да начинимо кућицу па да останемо оздје гдје је тако лијепо?! Ал' гле како је добар наш преблаги учитељ — нетреба Вам вели он тога толикога посла. Нетреба јапије, кама и мајстора, нетреба вам копати и зидати, јер ето сјеница Већ готовијех у вама — у мјесто темељаето вам љубави хришћанске, умјесто крова ето вам наде хришћанске. На дну дакле као основ живота нашега ето вјере закопане у срце наше, а из тог темеља подижу се моћни и снажни бедеми и дуварови наше међусобне љубави а кров за то велико и лијепо здање, ето ваи разума и ума — нада вашега, па пребивајте у тој лијепој сјеници — јер вели апостол а и ми шњим: „добро нам је овдје бити". Но кад смо цодигли тако ту сјеницу — ту кућу — то још