Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 409

зкенских Беатриса и Луцина 1 ). 22-им правилом сабора (по арапском бројању) Никејског, било је опредијел>ено: „мужеви да не држе дјецу женског спола или жене, а на исти начин и жена да не држи дјеце мушког спола" 2 ). Паладије каже, да је Евагрије Понтијски био кум Руфину, правнику у вријеме царевања Аркадијева 3 ). У животу св. Епифанија примје ћује се, да је неки Луцијан био му кум при св. Крштењу, а дјевица Вероника — кума његовој сестри 4 ). У дјелу: „0 црквеној јерархији" при расуђивању о томе, како треба приступати св. крштењу, зауставл.а се аутор и код кума и зампшља га као једног 6 ). Максим Мсиоиједник у својим примјетбама на ово дјело потпуно се слаже са овом свједочбом 6 ). У доцније вријеме МИ наилазимо на јаснија п опредје.љенија правила цркве, која одређују само једног кума. Тако у једном декрету Лава Великог ми читамо ; „За примање младенаца код крштења не треба да приступају многи, већ само један — или мушко или женско 7 ). У западној цркви у правилима сабора Мецког (Ме(:епн1з) 883. год., била је међу осталим одредба, по којој није слободно, да при примању младенаца код крштења приступају два или више људи, већ евакад један, због тога, што се у противном случају даје мјесто ђакону, а тајна губи важноет.. Јер, један је Бог, је^но крштење, један и онај, који треба да прими младенца из извора — отац или мати ') МаПспе: „БеапИцик гШ\>. и Тот. 1., е<1. 1700, рас1. 153 3 ) „Сап. №саеш Ј ј ХХХ . агаМс." НагЛшп: „ Ас1а соисП." Тега I., Раг. 1715, со1. 496: Дш поп 4епеап1; т ћар118то ('етшан, пе^ие тиНегез 1епеап1; тагев ; ве<1 ро!1ив тиНегев 1епеап1; ^еттаз е! тш 1епеап1 гаагев." 3 ) РаЧасИе: Бат18ас18 и , Сар. ХП-, Сиге. Сотр1. Ра1го1. 8ег. бгаес., Тот. XXXIV., со1. 1034.; у руском преводу: П/Млдии бпиЈкопг 6леон [ К ии : „Л длдикћ ", 0 иб. 1850, стр. 37. *) Втјгћат.: „Ап^кјиИ. Есс1е8 1 ', Тот. IV., Бјћ. XI., сар. VIII., § 9., раЈЈ. 298. 6 ) ,.1)с Шегагсћ. Есс1ез и сар., II., п. П., и. 5., Сиг8. Сотр1. Ра1го1о§;. 8ег. вгаес., Тот. Ш., со1. 336- Сравни: „Пш. отц. и 8чит. Ц!ркк. 0ТН01. кг игтолк когом." Том. I., стр. 34. в ) Максим Исчовједник : 8сћоПа 1п ТЛ1>. <1е Есс1еб. Шегагсћ- Сигв. Сотр1. Ра1го1. 8ег. СЈгаес., Тога. IV., со1 124.; у руском преводу: „П игди Т а отц, н 8 чит . отнојаш ,. К 'к И1Т0.1К. когосл.", Том. I., стр. 46., зам. 18.20. 7 ) СгаИап: Ре сопбесга1; 0181 IV., сар. С1., С игр. Сотр1. Ра1;го1. 8ег. Ба4., Тот. СБХХХУН., со1. 1832. „N011 р1пгез а(1 8и8С1рхепс1ит <1е ђарИнто тГап1;ет ассес1ап!;, сјиат ипиз 81ге ујп 81Уепи11ег. 1п сопКгтаИопе (јиоцие т 1П8ит Ба1;. и

младенца." 8 ) И тај се обичај строго одржао до X. вијека и тек од тога доба поче овај обичај древне цркве у западној цркви мало по мало да губи снагу. Кад узмсмо у обзир сва факта, која овдје пзнесосмо, увидјећемо, да је црква и у древна времена, — чувајући увијек благочиње, — тежећи при избору крштених кумова, у главном за тим, да би онај, који се кршћаје, био једног спола са кумом, а ово јз опет једно образно са фактом духовног сродства или у опште блиских моралних одношаја међу двама субјектима. Још бол.и доказ за ово су свједочбе, које смо износили из живота Еиифанија и из апостолских установа. А најјасније о томе говоре оци Никејског сабора, који одлучно устеновише да: „мушки при крштењу не кумују дјевојкема или женама и обратно, жене да не кумују мушкима; но нека жене кумују женскима. а мушки мушким", за то" — као што каже аутор апостолских установа— „што је неприлично мушку гледати женску наготу". Сада нам још остаје, да разјаснимо питање, каквијех се обавеза примао кум у древној цркви ? Одговорити на ово питање кратко и сигурно, није могуће због недостатка јасних и основаних свједочаба. Ако размотримо сам назив : „воспријемник", то нам тај назив не ће ништа разјаснити. Грчка ријеч, која потпуно одговара називу: „воспријемник" и којим се изразом служила и древна црква — ријеч: „ача.боуо^ л (од означава радњу, кад неко лице узима нешко на руке. Разумије се, да у преносном, моралном смислу „воспријемник" означава лице, које се према својим обвезама појављује као ј&мац за вјеру крштенога лица а према томе и у будућем његову (младенца) животу као наставнпк или чувар његовпх моралних осјећаја. Иа тај начин кум је чувар вјере и морала крштенога. На оваку обвезу врло јасно упућују их слиједеће ријечп Августина: „Ја молим — каже он — да би сваки мушки и свака женска, која прима дјецу из св. бање, сваки пут кад наступи 8 ) СопсП. Ме1еп818 сап. VI. 1п1'ап*ет пе<|иа||пат <1ио уе1 р1игв8, ве <;1 ипиз а 1оп1е ћаривтаИв 8и801р1а4 Сјша т 1гаји8сетоп<Н 8ес1а <Па1к|1о <1а1иг 1осиз е! 1;ша 1П1П181егп гел-сгеиНа \е1енс|1. ,\аш ппиз Оеив, ипига ћарЉгаа ипив 4111 а Гоп1е киаслрп. <1еће1 е8«е ра!ег \е! та1ег 1п1ап118. и Нагс1шп\ ,,Ас1а РопсИ", Тот. VI., рагз 1., Раг. 1714., со1. 411.