Бранич

ВРОЈ 1.

Б Р А Н И Ч.

9.

алви правни субјект! Криво би ме схватио, ко би према овом што сам навео можда помислио, да бих ја могао чак и то претпостављати, да г. Деренчину није била баш тако јасна разлика кзмеђу правнога субјекта и објекта, нодмета и предмета; зар образонаноме правнику да такве елементарне ствари нису јасне и нознате? Ја дакле то све напоменух само ■с тога, да укажем на неаажњу у изради, која може да помути појмове почетнику и неукоме читаоцу, који разуме се прима све што нађе у књизи тако признатога писца. А та је књша наравео и нашој правничкој публици много приступнија, но књиге из других страннх литература. Но да пређем огтет на теорију о збирним стварима. То је питање све до најновијега доба било предмет доста опширнога теоријскога нретресања нарочито у немачкој правној књижевности и мора се признати да су и данас још мишљења остала подељена. Да видимо. Пре свега дакле има појединих одвојених телесних ствари, које се сматрају да иду једна с другом и једна уз другу, дакле да су везане међу собом и у тој својој вези сачињавају неку замишљену целину , колективну целину, која се једним (колективним или заједничким) именом означује. Тако н. пр. извесан већи број оваца сачињава стадо, број коња ергелу, извесан број књига библиотеку и т. д. Та целина (која само по појму , у мислима постоји) остаје иста, ма се колико мењали делови, из којих се она састоји , шта више могу на место свију пређашњвх саставака да дођу нови, па ипак да целина остаје то што је била ; тако н. пр. библиотека остаје библиотека, ма колико да, су се књнге, из којих се она састоји , у течају времена измењале, па тако је исто и са стадом, уметничком збирком, стовариштем робе и т. д. Такав дакле збир или скуп ствари , које су састављене под једним именом и појмом . зове се као што већ рекох колективна или збирна ствар: Но постанак и образовање тих збпрних ствари не треба нпкако тражити у правној области; њ их ннје п раво стзорило. него их ствара живо т и са обраЛа ?' и само може да наст ане п итање. да ли образовање тих збирних ствари им а некога пос ебнога значења за правне односе , да ди у пр авпој области т о има ма каквога дејства. кад таква колект ивна целина постане предмет правних одношаја. Чим се до тога питања дође, одмах настаје она већ поменута разлика и неоагласност међу најпризнатијим писцима. Има велики број знатних правника , који такву једну