Бранич

БРОЈ 1.

Б Р А Н И Ч.

17.

ри; људи један поред другог не би могли опстати, кад би се усвојило противно начело? Друштво људско морало би ее потрести у самом основу , кад не би било тих оиигтих услова за међусобан живот. А отуда и долази, да сваки зна да су то дела недозвољена. Обе те карактерве црте разних казненпх права, разнолпкост и једнакост бар у неколико, воде дакле једној мети, а то је: познавању и констатовању народног образовања и цивнлизације. С тога те две карактерне црте, ратоликост и једнакост казненог права, колико су посеби елементи савршено један другом суиротнп, толико су опет у исто време чињенице, које заједннчки праве корисним изучавање казненог нрава у разних народа и из разног доба. Испитати и пронаћи с једне стране ту разноликост, а с друге стране ту једнакост код разних ирава у разних народа једног времена или и разног доба. то је врло важно. А јонх важније је, кад се те разноликости и једнакости употребе као чињенице за мерило образованости п хуманитета народног; то су подаци, који нпкад не варају. Али у исто време и то је нредмет огромне просторије. Ма да нотпупо појимамо свуколику важност штудпје о том ц&локуином предмету, као и њен утицај на оцену народне о бразованости и хуманитета, — ми смо опет одлучили, да овој нашој расправи дамо много тешњи оквир, него што би било нзучавање и упоред оне разноликости и једнакости у целокупном казненом праву разних народа, или ма и само једног народа, а у разном времену. Ми ћемо у овој расправи да говоримо само о једном уломку из казненог нрава, па и то не из казненог права у онште, већ само из енглеског казненог права. Као што показује већ и сам наслов ове наше расправе, она ће да говори само о крађи, и то само по енглеском казвеном праву. Али баш за то, што је нредмет ове расправе овако специјалан и ограничен, потрудићемо се да га обрадимо у његовим свима појединостима, детаљима. Јер само кад тако урадили будемо, моћиће ова наша ра справа да одговори оном захтеву, који поменусмо у почетку њеном, а то је: да начела енглеског казненог права о крађп БРАН11Ч. 2