Бранич
ВРОЈ 1. Б Р А н и ч. 23
Сем тога . брак и данас постоји код дивљака која немају нарочите законе .ча ту заједницу. А јји , нриродни .никони који су довољнч за животиње и за дивљаке нчсу довољни и за < анашње људе, којз жине у образо аним државама. Истина да ј - заједница пзмеђу два лаца разног сол* у самој ствари то и т > што и животињско спаривање, али рз таке заједнице међу људим.ч настају врло вшне "последше које Ј-ахтевлју да ее брак рлулише иисаним законима. Животињско с Јаривање то је сам■> прлвремена заједница. У такој би за једници чов к могао иматп за нел само ла за дово љи једн у цролазну страст , да I е користи тачом везом али да не подноси и њене терете. Али са женом је са свим друкчије. За. љу би така пр ивремепа веза м огла пмати < амо трајне и врло теретме последице. По ле трудноће п ш рођаЈа, она доби а материн <-ке дужнО' ти. Да се та веза може олако раскинути , човек би имао само задовољств4 а жена би била мз- ожена беди и невољама. у којима би најзад морала подлећи. За то дакле брачна заједница мора бити трајна. Сем тога интерес жене захтева да та заједннца буде трајна Трудноћа, норођај и старосг то су узроц I који јој одуз -мају њене даажи и лепоту. Кад проведе своју младост и утроши своју леногу са једним мужем . она зна да ће врло тешко наћ > другога. Са човеком је са свим друкчвје. ЕБегова снага не опада тако брзо. Он ће много лак- 1 ше паћи другу жену , но што ће његова жена наћа другог мужа.') Али то није само један узрок са кога се човеку не може оставпти на вољу да се жепи кад хоће, и да расчида свој брак над му се сввди. Има и других врло важних узрока. Из брачне Зиједнице настаје пород. Тај пнраштај поиуњује оне празнине које су носгале смрћу. Даље, између родитеља и тога порода иостоју извесни правни одношаји по којима су родитељи принуђепи да издржавају и васпитају своју д цу, 2 ) а то су све таки одношаји који се појединцима пе мсгу остаеити на вољу. Из наведенога излази, да природни за:оеи вису довољни, него да само друштво мора рггулисати брачну заједницу
!) ВепШат. ТгаИ.е с!е 1е§Ша1;1оп с1уЦе е1; репа1е. Св. I. — део П1 глава V одељ. 2 г 2 > Код животиња женска може сава да ирдржава свој пород , а код људи је са свим друкчије.