Бранич

БРОЈ 1.

Б Р А Н И Ч.

Дозволите ми, госиодо, да само у кратким дртама обележим посгавак овога нашега екупа. Од онога часи, кад су донете само допуне у постојећем закону, осећало се, да је створено само неко прелазно стање и с тога је бнло оправдано очекив;.ље за скорашњом коренигијом реФормом. Ну то се очеккван.е не иснуни и за то се нађоше адвокати побуђена, да сами узлу иницијат/пу у овој ствари. 24. октобра 1878. састаше се 15 београдских адвоката на збор и договор, конетатоваше једнодушно потребу реФорме у реду и закону правозаст>пничком и изабраше одбор,*) да на основу постојећег закона, а са погледом на сувремено уређење правозаступничкога реда у другим државама, изради нацрт закона о правозаступницама, да се тај нацрт иретресе на општем збору свију адвоката, а затим да се поднесе надлежном министру молба за измену постојећег закона. Одбор који је израдио пројекат новог закона, имао је у виду ова начела : 1). Стварање адвокатског реда, представљеног адвокатском комором ; 2). Отрожије услове за ступање у адвокатски ред; 3). Неограниченост у заступању нрава клијентског;

Ова последња тачка управо је најважнија новина у пројекту. Зато је потребно да констатујем, да је ово право селФговернмента, где је дато адв жатима, било и јесте најглавнији Фактор , којим се углед и поштовање правозаступника подигло. Придржавајући се ових начела ми смо желили, да се пре свега уздигне морални и стручни значај адзокатскога реда;да се нравозаступништво пе сматра, као што изгледа по садањем закону само као неко нужно зло, које треба везати свима могућим дужностима без икаквих права, него да се оно узвиби на степен нотребног и корисног члана и сурадника у правосудском организму, као што јеудругим државама. Адвокат је борац за туђе право, гарантовано законима. Да може ту своју улогу у свима приликама и нод свима околностима савесно вршити, он мора бити правно заштићен, независан и слободан према судовима и властима. Само независан иравозаступник може са пуном свешћу свога иозива, без икаквих личних обзира, вршити своју дужност. Том нраву адвокатском одговара с друге стране и једна велика дужност, дужност потпуне теоријске и практичне спреме, озбиљних студија и довољне рутине. Та спрема мора бити *) У овом одбору били су адвокати г.г. Алекса Новаковић, Марко Стојаноеи1, Милаи Ст Марковић и Михамо Мршић.

својим члановима.