Бранич

БРОЈ О.

189

Б Р I К. (НЛОТАБАК.) Хрпшћанскп брак п љегова 01»гаппзацпја. Погрешпо гдедчште на брачау дед. Женска похчпп>еност. ЈБуди су некада мпслили да је сам Бог створио брак, јер је он сјединно првог човека ц жену. Доаази о томе пах^де се у Светом Писму које вели: »,И рече Господ Бог, вије добро да је човек сам, да му начиним друга ирема њему" (I, 2. 18.) „И Господ Бог створи жену од ребра које узе Адаму и доведе је к Адаму. А Адам рече: сгда ето кост од мојих кости, и тел) од мојега тела. (I, 2. 22, 23.) „Мушко и нгенско створн их и благослот их, и пазва их човек кад бише створееи." (I. 5. 2.) Даље : „Нисте ли чнтали да је онај, који 1е у почетку стлорио човека, муага и жену створио их." (Св. Матеја. XXV, 4.) „А у почетку створења, мужа и жепу сгворио их је Бог." (Св. Марко X, 6.) Још у најстарпје време, брак је сматран кдо верозакопски акт. Хрншћанство је усвојнло то мишљење. Оно је олмах у почетку прогласило да је брак света тајна ,*) верозаконски акт, који се свршава пред ирквеним органои, а но верозаконским обредима. Тиме је показало људима, да та заједница није ириватна ствар, која зависи од воље поједтпх тако, да се ту иикаква власт не може мешатн, као што су некада мислили. Да се ови пазорн остваре, Хришћанство је мораио ступити у борбу протпв установа, које су тада владале, али се никако нису могле слагати са Христовом науком. Те су установе: рвзвод брака и конкубинат. Наука хриш ћанс к а не допушта човеку дараздваја опо, што ]е Бог саставио. „ А што је Бог саставио, човек да не раставља ." (Св. Марко, X, 9. Св. Магеја XIX. 6.) „ Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиги." (Св. Павле Кор. VII, 27.) „ Сваки који иусти жену своју осим за ирелубу, наводи је те чини ирељубу- и којп иугитеиигџ/ узме ирељубу чини ." (Св. Матеја V, 32. и XIX, 9. Св. Лука XVI, 18. Св. Павле Рлмљ. VII. 3.)

Ј ) ,,Тајна је ово велика, а ја говорим и за Христа и за дркву." (Св. Павде Е ФЗС. V. 32.)