Бранич
314
б i' а н и ч.
бр ..1 9.
би крађа бида извршена , па прилику због обијаља куће. II друго. на тешку кгаћу с зшо^Ј због тога, што бн она била извршена од_каквог лииа непосредно . Оба та облика имају нешто оншге, а и нешто засебно. (кгмте им је, да сваки_од та два облнка мора ла буде акт н асилие повреде иа сптзам туће имовине . А засебно им је, што се у првом случају иасиље увек извршује иа спрам иредме тај а х другом што наспље може да буде на спрам личности . Ми овде рекосмо, да насиље може да буде на спрам личности, иа за то смо дужпп да објаспимо овај израз. У овом друг,м случају насиље може, али не мора да буде. Овај други облик тешке краће на спрам личностп дели се опет на двојс . Прво на краћу тајио нзкршену, што би лоиов, на прилику, украо коме шта из џепа ; и друго што би ее сила нли претња на спрам личио стј у нотребила као срество за извршење деда . У оном нрвом случају нема , а у другом има насиљ а ва с прам личности, па за то смо и реклп горе, да тога може , али и ве мора да буде. И ово дело, које би се извршило силом или претњом на спрам л/.чиости, Енглези зову крађом, а имају за њу нарочпти израз: „ човвечу а то је, по називу новијег казненог нрана, разбојништво, или у блажем облику, насилна изауда Доцније ћемо говорити опширнпје о овим последњим кажњивим делима, и тада ћемо казатп наше мишљење о томе: да ли би требало и та дела уврстити у крађе ■ или је па прот в боље њих сматрати као засебна кажњпва дела. А за сада овде да вид мо, шта енглеско казнено право увршћује у онај прва облик тешких крафа ценећи их по насилном акту на спрам иредмета. Енглеско казнено нраво пре свега ставља^ у ред овн^ тешких краћа кра^у из какве куГ.е. Али опет пије тако и по обичајпом, и ио пнсаном енглеском казненом праву. Оиа се у томе категорично разликују једно од другог. Обичајно енглеско казнено право сматрало је краћу из куће редовво з а нросту ; није узимало, да сама природа тог дела захтева, да би казнена од| - овориост за ту крађу требала да буде већа, него код других крађа. То је било правило у епгле-