Бранич

,"22 Б I' А 1! П Ч. Г. Р Г1Ј 9.

своме појимању з1прпих етвгри и дотичнога законскога оиредељаја? Ја као проФесор то врло добро знам, а и они, који испитују кандидате на р.двокатеким испитима и т. д. то такође знају, како испитач више пута што но веле „пипа пулс" кандидату, како га проба и куша бирајући иске примере који могу у први мах да га збуне и заплету варочито ако баш није сасвим добро поткован и чврст у своме зна* њу и појимању иитања, о коме је реч. Да није дакле и г. Савић тако нешто хтео да учипи према м пи, ма да то не би баш доликовало, јер ја нисам кандидат кога он исиитује, али најзад међу старим и добрим пријатељима много што шга може да поднесе и да прође. Ја ценим г. Савића и као нријатеља и као пнтелигентнога правника и с тога ја некако пс могу лако да верујем да је он баш оабиљно навео Тоичидер као колективпу ствар у смиелу § а 191. Према та!е ја за сада остајем у томе уверењу, да је он тим примером, који одиста може лајика и неуког ч.,века да збуни, хтео мало да куша моју чврстоћу у нравним појмовима и оштрипу мо:а схватања и разликоваља. Дакле да издржим пробу! При евој „згодност"" паведенога примера. ја ево ипак тврдим, да Топчидер нити је кад био пити може бити колективнаили збирна ствар у смислу, како се почев од Римљана на до данас тај појам у праву разуме. Према ономе, што сам већ навео, јато не бих требао даље ни да доказујем, јср чи ј! стој и. да коз: зби рни х ствари може бити само госора о идеалној или за мишљењој вези (а то м ислим да сам посведочис) а не и о фивичиој или механичкој, и чим даље стој*, да непокретпе ствапи не могу бити збирне, онда је одмах за свако га јаено_за што Топ чидер не може пикако бити колективна ст вац Али кад већ претресамо и пречишћавамо појмове, онда неће битд згорега да ја то још по неким „згодним" примерима докажем што но кажу Латин:; ,,ас1 оси1< 8." Да иођемо мало даљс од Топчидера па да узмемо ,,за нример какав летњиковац, какво пољско добро" као што и сам г. Савић напомиње. Узмимо дакле једпо пољеко добро са њивама, ливадом, вотњаком, а још на њему има кућа за становање, друге зграде, на и једна механа и т. д , има свега тога, али — нешто не достаје, то пољско добро није крштено, нема једнога имена , не зозе се ни Тончидер, ни „виљаж", ни овако ни оиако, просто нема имена ! Шга ћемо сад ? У томе несретноме §-у 191 стоји „нод једним именом" и то се не може из н,ега избрисати ; код Топчидера се то име од некуд нашло, али код толиких и толиких других иољских доба} а, летњиковаца, имања и т. д. таквога имена нема, па како ћете се онда при т-квим добрима у помоћ нозватЈ „на начело, које је положио нропис § а 191. наш. гр. зак. т. ј. на лравну целину кпд више ствч])-л скончаних иод Једиим именом? Ј Очсвидно се .гакло на