Бранич

ВГОЈ 10.

БЕОГРАД 16. МАЈА 1887.

год. г.

БМНИЧ ЛИСТ 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ. срган гдружез.д јдвнпх прлвозасттпникд 7 сгзип.

Лпст мзлази 1. п 1С. сваког мессца.

ГРАНИЦЕ П1РТИЈСК0Г ДЕЛ1ЊА 7 ДРЖАВИ. (Предавање проФ. ХолцендорФа.) Неки Ееглез, кога у једном криминалвом ироцесу пптаху какве беху опи у његове убијене сестре, пе знађаше дн каже, да ли су очи биле плаве или граорасте. Ма како да плм се то чини чудно на нрви ноглед, инак се то врло често !,огађа у стварном жпвоту. Ми много шта не опажамо у вајближој околини, у којој се крећемо; много шта што се нама данас не види вредно иажње, биће можда после двеста го дина бд вајвећег значвја за културног историчара. Међу иојавама иолитичког живота поклања се слаба иажња општем животу парти.ја. Државна наука је до сада па чудан начин пренебрегавала га испитује партије и њнхоно кретање. Суд о нартијама исто се тако колеба, као и суд пољосривредника о пзвесннм четвороношцима. Кко год што не постојн утврђено мишљење о штети ијји о корисги извесних животиња, исто тако нема га ни о политичкпм партијама. Тужиоци веле: свака је партија већ за то штетна, што руши јединство државе; она често отежава управљачима њихов тешки задатак, на начин, који се мора жалити. Каже се, да већ сама реч „партијски" звони ружно. Нпко веће да је „партајичап" ; највећи прекор, који се може учинити неком судији, јесте кад му секажедаје „партајичан." Ајп зар се не би могло рећи, да кад он даје за правоје;ном адвокату, онда се ставља на гледиште једне партије, и не може ли се рећи да је онај адвокат, који добије парнпцу, први нознао шта је право? Ко виче на партије, томе су пред очмма садање на.ртије у Француској и у Шпанији, и неда се порећи, да често