Бранич

б р а н и ч.

срој 11.

иов )е готово изазвап ириликом да учиаи крађу. Оп видц на обали вапуштене туђе ствари. на кад их узима, он тиме вређа само туђу својипу. А па против у опом првом случају оп, поред вређан,а туђе својине, још то вређање извршује у тренутку, кад је лађи, зарад спасења, потребва туђа помоћ. Лопов је тада штетан у двојаком погледу: што краде и што крађом производп забуну и смета спасаваљу лађе, у место да псмаже. За то и јесте савршепо право, да се свака крађа с лађе у таквом тренутку опасностп, у њепој борби за опстанак, — сматра за тешку, па ма. колико малена да би била вредност покрађе. Човек, који би крао у таквом тренутку онаспости, не заслужује никакве благостн од страпе закопа. Те благости било би, кад би се и у таквим случајима кзо услов да крађа буде тешка, трангила извеспа величина у вредпо;ти-покрађе, као што се то тражи код других крађаМеђу тим са свим противно стоји са крађом ствари већ избачених на обалу. Ту нема оне двојаке повреде; за то је правилнпје да се такве крађе, ако су мале вредностп, сматрају за просте, и по самом енглеском казненом праву. Овако треба да буде у толико још пре, што код таквих крађа са обале нема пи иначе оппх отежица, које чнне какву крађу опаспом. као што је на прилику обнјање и тако даље. Но у осталом ма колико да би се могло да иојми што енглеско казнено прзво крађе с лађа или стоваришта редовно сматра за тешке, опег је тешко разумети, од куд оно да има исти поглед н на крађу стоке. Исти владалац Тоорђе IV нарочитим законом проиисао је, да се сматра за тешку свака крађа стоке. Закон нпје правио никакву разлику према месту, одакле би лопов стоку украо. На иротив он је нрописао, да ће се за тешку крађу сматраги свака крађа стоке, на ма она била извршепа и из отвореног иростора или из иоља. Исто тако ни од вредности украдене стоке није ништа зависила карактеристика те крађе. Најпосле у истом закону казапо је, да би постојао случај тешке крађе стоке и онда, кзд би ко убио стоку